Bosna i Hercegovina završava 2025. godinu sa rekordnim brojem realizovanih projekata u privatnom sektoru. Dok se sumiraju rezultati proteklih mjeseci, institucije već pripremaju teren za nove cikluse finansiranja. Glavni fokus ostaje na smanjenju potrošnje fosilnih goriva i prelasku na održive izvore energije u domaćinstvima.
Ključni cilj ovih mjera je podrška građanima u borbi protiv visokih cijena energenata, uz istovremeno ispunjavanje obaveza iz Zelene agende. Očekuje se da će subvencije za energetsku efikasnost biti još dostupnije u 2026. godini, uz jednostavnije procedure prijave i bržu obradu zahtjeva na svim nivoima vlasti. Detaljan pregled budžeta i planova finansiranja dostupan je u tekstu o Eko fondu i subvencijama za 2026. godinu.
Na osnovu najava nadležnih ministarstava i fondova, građani BiH u narednoj godini mogu računati na direktni bespovratni iznos do 60% ukupne investicije za utopljavanje domova i instalaciju solarnih panela.
Novi ciklusi i prioriteti finansiranja
Novi ciklusi, čiji se početak očekuje već u prvom kvartalu naredne godine, obuhvatiće širok spektar mjera. Najveći interes vlada za zamjenu dotrajale stolarije i postavljanje termoizolacione fasade. Uz to, poseban fokus stavljen je na ugradnju toplotne pumpe uz podršku subvencija, koje se smatraju najefikasnijim rješenjem za prelazak sa uglja i drva na čistije izvore grijanja. Vlasnici koji razmatraju solarne panele mogu provjeriti da li se solarni paneli u BiH isplate bez subvencija.
Fond za zaštitu okoliša FBiH i Fond za zaštitu životne sredine RS upravljat će sredstvima iz budžetske podrške EU. Ova sredstva su ključni dio šireg paketa pomoći za energetsku tranziciju Zapadnog Balkana. Za razliku od ranijih godina, procedure su sada digitalizovane, što značajno smanjuje vrijeme potrebno za odobrenje sredstava i isplatu nakon završetka radova.
Prilike za privredu i domaćinstva
Mala i srednja preduzeća takođe imaju pristup značajnim sredstvima. Za njih su rezervisani posebni fondovi koji pokrivaju do 40% troškova modernizacije proizvodnih procesa i ugradnje fotonaponskih sistema. Ovim mjerama država želi ojačati konkurentnost domaćih firmi na evropskom tržištu, gdje se sve više pažnje poklanja "zelenom" certifikatu proizvoda.
Proces prijave zahtijeva pripremu određene tehničke dokumentacije, uključujući energetski audit objekta. Stručnjaci savjetuju zainteresovane da s prikupljanjem papira krenu odmah, jer su sredstva u prethodnim pozivima bivala rezervisana u rekordnom roku. Digitalne platforme za e-prijavu biće otvorene čim se objave zvanični tekstovi konkursa. Za one koji planiraju grijanje, korisno je i pogledati analizu cijene grijanja za 100m2 u BiH.
Dugoročne uštede kao prioritet
Energetska obnova objekata više nije samo ekološki izbor, već nužna ekonomska strategija za svako domaćinstvo u BiH. Smanjenje troškova za grijanje i hlađenje do čak 50% omogućava brz povrat investicije, posebno uz podršku države. Korisno je i znati koja investicija najviše smanjuje račun za struju u BiH.
Kontinuirano ulaganje u održivost osigurava ne samo komfor stanovanja, već i dugoročnu energetsku neovisnost cijele zajednice. Pristup fondovima u 2026. godini bit će odlučujući korak ka modernizaciji stambenog fonda u zemlji.
