Pitanje isplate dodatne zarade krajem godine ponovo je u fokusu crnogorske javnosti, naročito nakon nedavnog uvođenja programa Evropa sad 2. Iako mnogi zaposleni s nestrpljenjem iščekuju praznične bonuse, važno je istaći da 13. plata u Crnoj Gori trenutno nije zakonska obaveza za sve poslodavce, već zavisi od kolektivnih ugovora ili individualne odluke firmi. Ipak, kraj 2025. godine donosi značajne novine u vidu parlamentarnih inicijativa koje teže da ovaj benefit postane standardizovano pravo za najugroženije kategorije stanovništva.
Trenutni status: Zakonska 13. plata u Crnoj Gori još uvijek nije univerzalna obaveza, ali novi zakonski predlog predviđa fiksni godišnji dodatak od 300 eura za zaposlene i 180 eura za penzionere, čime bi se osigurala dodatna podrška građanima tokom praznika.
Novi zakonski predlog o godišnjem dodatku
Polovinom decembra 2025. godine, u skupštinsku proceduru je ušao predlog Zakona o godišnjem dodatku, koji se u narodu već kolokvijalno naziva zakonom o trinaestoj plati. Prema ovom dokumentu, predviđeno je da svi zaposleni do V nivoa kvalifikacije obrazovanja ostvare pravo na dodatak u iznosu od 50% minimalne neto zarade. S obzirom na to da je minimalna plata povećana, ovaj iznos bi iznosio ravno 300 eura, dok bi penzioneri sa najnižim primanjima dobili 180 eura fiksnog bonusa.
Predlagači zakona ističu da je cilj ublažavanje efekata inflacije i sezonskih poskupljenja koja tradicionalno pogađaju kućne budžete krajem godine. Iako je inicijativa dobila značajnu podršku sindikata, njeno usvajanje i puna primjena zavise od procjene fiskalne stabilnosti i glasanja u parlamentu, što radnike ostavlja u neizvjesnosti do samog kraja decembra.
Trenutna praksa i Zakon o radu
Dok se čeka konačna riječ zakonodavca, važeći Zakon o radu Crne Gore ne propisuje obaveznu 13. platu. Isplata bonusa ostaje dio poslovne politike, a najčešće se primjenjuje u profitabilnim sektorima poput bankarstva, energetike i IT industrije. U državnim preduzećima, isplata trinaeste plate obično je regulisana kolektivnim ugovorima, gdje pravo na bonus zavisi od ostvarenih poslovnih rezultata kompanije tokom tekuće godine.
Za zaposlene u privatnom sektoru, situacija je raznolika. Velike međunarodne korporacije koje posluju u Crnoj Gori često zadržavaju praksu isplate trinaeste plate kao sredstvo zadržavanja talenata i motivacije radnika. S druge strane, mala i srednja preduzeća se češće odlučuju za isplatu manjih, neoporezivih prazničnih dnevnica ili božićnica, prilagođavajući se svojim likvidnim mogućnostima na kraju fiskalne godine.
Uticaj programa Evropa sad 2 na bonuse
Implementacija programa Evropa sad 2 značajno je promijenila strukturu zarada, povećavajući minimalne plate na 600, odnosno 800 eura zavisno od spreme. Ovo direktno utiče na osnovicu za obračun svih dodatnih davanja. Ako se poslodavac odluči na isplatu pune trinaeste plate, trošak rada je sada znatno veći nego prethodnih godina, ali su i porezi na teret poslodavca donekle korigovani kako bi se podstakla veća neto primanja radnika.
Analitičari upozoravaju da bi naglo uvođenje obavezne trinaeste plate moglo opteretiti budžet države za više od 100 miliona eura, uključujući i davanja za penzionere. Zbog toga se u javnosti vodi debata o tome da li bi ovakav dodatak trebao biti u potpunosti oslobođen poreza i doprinosa kako bi puni iznos završio direktno u rukama građana, bez dodatnih administrativnih opterećenja za privredu.
Zaključak
Isplata 13. plate u Crnoj Gori krajem 2025. godine ostaje na raskrsnici između dobre volje poslodavaca i novih zakonskih rješenja. Dok se čeka ishod skupštinske procedure o uvođenju fiksnog godišnjeg dodatka, radnici se primarno oslanjaju na interne akte svojih kompanija. Bez obzira na konačnu formu zakona, vidljiv je trend jačanja socijalne podrške kroz dodatna davanja, što bi u narednim godinama moglo postati standard crnogorskog tržišta rada.
