Crna Gora završava 2025. godinu u znaku stabilnog, ali umjerenog ekonomskog rasta koji se odvija u sjenci rastućih fiskalnih obaveza. Prema preliminarnim podacima za tekuću godinu, realni rast crnogorskog BDP-a u 2025. godini iznosi 3,2%, dok je učešće javne potrošnje dostiglo 42% bruto domaćeg proizvoda. Ovi pokazatelji sugerišu da je privreda zadržala otpornost, ali visok nivo državnih izdataka stavlja fokus na održivost javnih finansija. Kako bdp i javna potrosnja ostaju ključne teme ekonomskog dijaloga, jasno je da su unutrašnja potrošnja i turistički prihodi bili glavni generatori ekonomske aktivnosti u prethodnih dvanaest mjeseci.
Uticaj programa „Evropa sad 2“ na budžetske tokove
Strukturne promjene uvedene kroz program „Evropa sad 2“ značajno su modifikovale fiskalni pejzaž zemlje. Povećanje minimalnih zarada i penzija direktno je stimulisalo ličnu potrošnju, koja je ostala primarni pokretač ekonomskog rasta. Međutim, smanjenje doprinosa za penzijsko osiguranje stvorilo je pritisak na prihodnu stranu budžeta, što je država nastojala kompenzovati većom naplatom indirektnih poreza. Ovakav model, zasnovan na potrošnji, nosi rizike u slučaju spoljnih šokova koji bi mogli pogoditi turistički sektor, ključni stub priliva deviznih sredstava.
Fiskalna disciplina i upravljanje javnim dugom
Uprkos solidnim prihodima od poreza na dodatu vrijednost i akciza, budžetski deficit je u 2025. godini premašio planiranih 3,5% BDP-a. Upravljanje javnim dugom zahtijevalo je dodatna zaduživanja na međunarodnom tržištu pod nepovoljnijim uslovima, što je povećalo troškove servisiranja kamata. Stručnjaci ukazuju na potrebu za strožom fiskalnom disciplinom kako bi se izbjeglo dalje narušavanje kreditnog rejtinga zemlje. Balansiranje između socijalnih zahtjeva i investicionih potreba kapitalnog budžeta ostaje najizazovniji zadatak za Ministarstvo finansija u predstojećem periodu.
Izazovi realizacije kapitalnih investicija
Dok tekuća potrošnja bilježi rekorde, realizacija kapitalnih projekata i dalje zaostaje za planovima. Investicije u energetsku infrastrukturu i saobraćajnu povezanost ključne su za dugoročno jačanje produktivnosti privrede. Bez značajnijeg zaokreta ka razvojnim projektima, stopa rasta BDP-a mogla bi se u narednim godinama svesti na nivoe koji nisu dovoljni za bržu konvergenciju sa prosjekom Evropske unije. Sadašnji nivo javnih rashoda ostavlja malo prostora za nepredviđene troškove, zahtijevajući maksimalnu efikasnost u trošenju svakog eura iz državne kase.
Analiza ekonomske situacije na kraju 2025. godine potvrđuje da Crna Gora mora preći na diverzifikovaniji model rasta. Iako su trenutni brojevi pozitivni, zavisnost od uvoza i potrošnje bez jačanja domaće proizvodne baze dugoročno nije održiva. Fiskalna stabilnost biće pod lupom međunarodnih institucija, a fokus na racionalizaciju javnih izdataka biće imperativ u 2026. godini. Usklađivanje dinamike rasta i kontrole rashoda jedini je put ka očuvanju makroekonomske ravnoteže i obezbjeđivanju boljeg životnog standarda za sve građane.
