Evropska unija pripremila je za Crnu Goru paket podrške vrijedan dvije milijarde i pedeset miliona eura koji bi u periodu od 2027. do 2031. godine trebalo da transformiše domaću ekonomiju. Prema dokumentu u koji je uvid imao dnevni list Dan Brisel je predvidio milijardu eura bespovratnih sredstava i milijardu i pedeset miliona eura kroz povoljne kredite. Ova Evropska unija finansijska podrška predstavlja direktan odgovor na potrebu da se crnogorska privreda približi evropskom prosjeku prije zvaničnog učlanjenja.
Sredstva neće biti isplaćivana na osnovu političkih obećanja već isključivo nakon što država dokaže da je sprovela konkretne reforme po klasterima. Najmanje polovina ukupnog iznosa mora biti utrošena na konkretne investicione projekte kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan. Praktično svaki drugi euro iz ovog paketa biće usmjeren u izgradnju infrastrukture i jačanje proizvodnih kapaciteta što garantuje vidljive efekte na terenu.
Vladavina prava kao temelj za povlačenje sredstava
Najveći fokus strateškog okvira stavljen je na Klaster jedan koji obuhvata temelje integracija. Za reformu policije namijenjeno je 150 miliona eura grantova i 100 miliona eura kredita. Isti iznosi predviđeni su i za pravosuđe kroz akcioni plan JAP. Oblast RSA unutar ovog klastera dobija najveći pojedinačni grant od 200 miliona eura uz pratećih 100 miliona eura kreditne podrške.
Ovakav finansijski prioritet potvrđuje da su vladavina prava i borba protiv kriminala glavni uslovi bez kojih nema daljeg napretka. Brisel je jasno poručio da rokovi ostaju fiksni a novac će ostati u evropskoj kasi ukoliko država ne završi svoj dio posla u zakonodavstvu. Plan za reforme tako postaje direktan test stvarne političke volje crnogorskih vlasti u narednih pet godina.
Ulaganja u energetiku i poljoprivredu
Klaster četiri koji se odnosi na energetiku i životnu sredinu zahtijeva najveća kapitalna ulaganja. Plan predviđa 50 miliona eura grantova i čak 200 miliona eura kreditnih linija za energetski sektor. Zaštita životne sredine biće podržana sa 150 miliona eura bespovratno i dodatnih 200 miliona eura kroz kredite radi usklađivanja sa standardima Zelene agende EU.
Značajan dio podrške usmjeren je i ka poljoprivredi gdje je planirano 100 miliona eura grantova i 200 miliona eura kredita za modernizaciju. Sektoru obrazovanja namijenjeno je po 100 miliona eura iz oba izvora. Kultura i socijalna politika dobijaju po 50 miliona eura grantova čime Brisel stavlja akcenat na razvoj ljudskog kapitala kao osnove održivog rasta.
Uspješna realizacija ove mape puta transformisala bi Crnu Goru u ekonomski stabilniju i institucionalno snažniju državu. Svaka tranša novca zavisiće od ispunjenja specifičnih faza u reformama što je velika odgovornost za državnu administraciju. Ukoliko Crna Gora iskoristi ovu priliku biće u potpunosti spremna da zauzme svoje mjesto za briselskim stolom na kraju investicionog ciklusa.
