Javni dug Crne Gore na kraju 2025. godine iznosio je 5,188 milijardi eura, što predstavlja uvećanje od 770 miliona eura u odnosu na kraj 2020. godine. Prema pisanju lista „Dan“ i istraživanju Parlamentarne budžetske kancelarije (PBK), nominalni dug je porastao uprkos značajnim otplatama ranijih obaveza. Ipak, zahvaljujući snažnom ekonomskom rastu, učešće duga u BDP-u zabilježilo je drastičan pad.
Udio javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) na kraju 2025. godine bio je 63,5 odsto. Na kraju 2020. godine taj procenat je bio znatno nepovoljniji i iznosio je 106,4 odsto. Ovakva promjena rezultirala je iz rasta BDP-a koji je sa 4,14 milijardi u 2020. porastao na 8,17 milijardi eura na kraju prošle godine.
Troškovi kamata i upravljanje valutama
U periodu od 2020. do 2025. godine, država je za kamate isplatila ukupno 751,65 miliona eura. Samo tokom 2024. godine isplaćeno je 149,26 miliona eura po ovom osnovu. „To je činilo 10,10 odsto tekućeg budžeta“, navodi se u analizi PBK-a. Za 2026. godinu planirano je da izdaci za kamate dodatno porastu na 174,83 miliona eura.
Valutna struktura duga stabilizovana je putem hedžing aranžmana za dolarske kredite kod kineske Eksim banke i međunarodnih obveznica. Zahvaljujući tome, eurski dug čini 99,75 odsto ukupnog portfolija. Iako preovladava fiksna kamatna stopa sa 78,8 odsto učešća, dug sa varijabilnom stopom vezanom za EURIBOR porastao je na 21,2 odsto.
Kada se u obzir uzmu depoziti Ministarstva finansija, koji uključuju i 38.477 unci zlata, njihova vrijednost na kraju 2025. godine iznosila je 804,7 miliona eura. Ovi depoziti služe kao fiskalna rezerva za predstojeće obaveze. Ministri finansija u ovom periodu bili su Darko Radunović, Milojko Spajić, Aleksandar Damjanović i Novica Vuković.
Prognoze i novi fiskalni okvir
Vlada je 9. maja 2026. godine pripremila novi Zakon o budžetu i fiskalnoj odgovornosti. Ovim aktom uvodi se obaveza postepenog smanjenja javnog duga kako bi se država uskladila sa mastrihtskim kriterijumima EU. Cilj je da se u srednjem roku dug vrati ispod nivoa od 60 odsto BDP-a, s obzirom na to da je trenutno iznad te granice.
Bonitetna agencija S&P Global Ratings u februaru 2026. revidirala je izglede Crne Gore na pozitivne uz potvrdu rejtinga B+/B. Prema njihovim procjenama, neto dug države će u periodu do 2029. godine prosječno iznositi 52 odsto BDP-a. Međutim, u tekućoj 2026. godini za otplatu duga i kapitalne izdatke državi je potrebno 710 miliona eura.
Stanje duga po osnovu državnih garancija na kraju 2025. godine iznosilo je 116,10 miliona eura ili 1,42 odsto BDP-a. To je smanjenje od 15,4 miliona eura u odnosu na prethodnu godinu. Iako su nominalne obaveze rasle, rast ekonomije od preko 90 odsto u pet godina omogućio je lakše servisiranje duga.
