Najnovija studija izvodljivosti koju je naručila Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) jasno je definisala finansijske okvire za prelazak na čistije izvore energije. Prema procjenama angažovanih eksperata, izgradnja savremenih gasnih elektrana u Crnoj Gori zahtijevaće investiciju u rasponu od 233 do 362 miliona eura. Ovaj dokument analizira ključna tehnološka rješenja za osiguranje stabilnosti sistema.
Strateška analiza obuhvata potencijalne lokacije i infrastrukturne preduslove koji su neophodni za realizaciju ovih energetskih objekata. Primarni cilj projekta je podrška procesu dekarbonizacije i postepeno smanjenje zavisnosti od uglja, uz istovremenu integraciju sve većeg udjela obnovljivih izvora energije u nacionalnu mrežu, čime se prati evropski put.
Analiza lokacija i uticaj na cijenu investicije
Investicioni opseg u velikoj mjeri zavisi od odabrane lokacije i kapaciteta planiranih postrojenja. Studija je fokusirana na ključne tačke poput Bara i Podgorice, gdje bi se instalirali visokoefikasni kombinovani ciklusi. Razlika u cijeni od skoro 130 miliona eura proističe iz varijacija u tehnološkoj složenosti i potrebnoj pratećoj infrastrukturi za sigurno dopremanje gasa do samih postrojenja.
Planirano je da postrojenje u Baru koristi prednosti luke za uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG). S druge strane, elektrana u Podgorici bi mogla biti povezana na buduće međunarodne gasovode, što direktno utiče na dinamiku i troškove projekta. Konačna odluka o prioritetima zavisiće od brzine razvoja regionalne gasne mreže i dostupnosti povoljnih međunarodnih kredita namijenjenih zelenoj tranziciji.
Stabilnost sistema i energetska nezavisnost
Glavni cilj ovog poduhvata je postepeno potiskivanje uglja kao dominantnog energenta u domaćoj proizvodnji. EPCG planira da gasne elektrane služe kao pouzdano prelazno rješenje i neophodna podrška varijabilnim izvorima poput vjetra i sunca. Na ovaj način, država nastoji ispuniti stroge evropske direktive o emisijama štetnih gasova, istovremeno čuvajući punu energetsku nezavisnost čak i u kriznim periodima.
Implementacija ovih projekata označila bi najveći tehnološki iskorak u domaćoj energetici u posljednjih nekoliko decenija. Iako su cifre značajne, stručnjaci upozoravaju da bi svako dalje odlaganje tranzicije moglo koštati znatno više kroz visoke takse na emisije CO2. Ove takse postaju sve veći finansijski teret za tradicionalne proizvođače energije na Balkanu koji se i dalje oslanjaju na fosilna goriva.
Odluka o pokretanju investicije odrediće budući pravac razvoja EPCG i ukupnu stabilnost sistema u narednim decenijama. Ovim strateškim projektima Crna Gora planira osigurati dugoročnu konkurentnost svoje privrede i sigurno snabdijevanje svih kategorija potrošača. Modernizacija energetskog sektora ostaje prioritet koji ne smije biti ugrožen tržišnim fluktuacijama ili političkom nestabilnošću.
