Hotelska grupa Budvanska rivijera ostvarila je popunjenost kapaciteta od preko 90 odsto tokom prvomajskih praznika. Ovaj podatak ukazuje na snažan početak ljetnje turističke sezone i opravdava rastući optimizam među turističkim poslenicima. Visoka Budvanska rivijera popunjenost zabilježena je u svim ključnim objektima kompanije. Od turističkog naselja Slovenska plaža do hotela Aleksandar u Budvi kao i hotela Palas i Castellastva u Petrovcu.
„Velike grupe ljudi iz svih krajeva Evrope stižu u naš grad. Imamo i te kako razloga da budemo zadovoljni. Popunjenost je preko 90 odsto i ne samo u turističkom naselju Slovenska plaža već se možemo pohvaliti da je takva situacija i u hotelu Aleksandar i u našim hotelima Palas i Castellastva u Petrovcu“, istakla je PR menadžerka HG Budvanska rivijera Dušica Vugdelić u razgovoru za Media Biro. Praktično je zauzeto više od devet od svakih deset raspoloživih kreveta.
Strukturu gostiju čine turisti iz Velike Britanije i Francuske kao i posjetioci iz Poljske i zemalja Zapadnog Balkana. Pozitivan trend rezultat je pravovremenih priprema i saradnje sa turoperatorima. Kompanija je tokom zimskih mjeseci aktivno radila na otvaranju novih emitivnih tržišta. Dodatni podsticaj posjeti dali su i organizovani događaji poput karnevala u Budvi koji tradicionalno privlači veliki broj regionalnih gostiju.
Ekonomski kontekst i makroekonomski indikatori
Iako praznični podaci ohrabruju početak godine je donio mješovite rezultate. Prema izvještaju Ministarstva finansija u prva dva mjeseca 2026. godine u kolektivnom smještaju ostvareno je 73.585 dolazaka. To predstavlja blagi pad od 1,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Uprkos tome prihodi budžeta za isti period iznosili su 354,6 miliona eura što je rast od 5,8 odsto.
Državna kasa ipak bilježi veći rast rashoda nego prihoda. Izdaci budžeta dostigli su 436,2 miliona eura što je za 18,8 odsto više nego prošle godine. Ministarstvo navodi da je ostvareni deficit od 81,6 miliona eura ipak bolji od planiranog. Prvobitno je projektovan deficit od 168,3 miliona eura pa je trenutni minus u kasi upola manji od očekivanog.
Spoljnotrgovinska razmjena pokazuje određene slabosti na početku godine. Izvoz robe iznosio je 76,6 miliona eura uz pad od 20,9 odsto. Neto priliv stranih direktnih investicija takođe je u padu za 30,3 odsto i iznosi 54,2 miliona eura. Zanimljivo je da ulaganja u kompanije i banke rastu za 47,8 odsto dok investicije u nekretnine bilježe blagi pad.
Infrastrukturni planovi i energetska perspektiva
Uporedo sa turističkim razvojem Crna Gora nastavlja rad na ključnim saobraćajnicama. Otvoren je tender za tehnički projekat dionice dugačke 2,5 kilometara na trasi Šćepan Polje – Plužine. Vrijednost ovog ugovora je 84.700 eura. Cilj je povezivanje sa budućim mostom na Tari koji će biti dug 165 metara čime će se skratiti putna veza između Podgorice i Sarajeva.
Na širem planu energetska zajednica razmatra strateška ulaganja u nuklearnu energiju. Udruženje NuclearEurope planira investicije od najmanje 241 milijarde eura do 2050. godine. Ovi planovi usmjereni su na jačanje energetske suverenosti Evropske unije i postizanje klimatskih ciljeva. To je komplementarno sa rastom proizvodnje električne energije u Crnoj Gori koji je u prva dva mjeseca iznosio visokih 48,7 odsto.
