Srpska privreda u martu je zabeležila povoljnije uslove zaduživanja zahvaljujući padu kamatnih stopa na ključne bankarske proizvode. Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da su krediti za obrtna sredstva u evrima pojeftinili drugi mesec zaredom i sada iznose prosečnih 4,6 odsto. Istovremeno je sektor stanovništva suočen sa drugačijim trendom jer su stambeni zajmovi zabeležili minimalno poskupljenje. Ovi trendovi odražavaju složenu dinamiku na domaćem finansijskom tržištu uoči najavljenih promena u platnom sistemu.
Olakšice za privredni sektor i investicije
Pad cene zaduživanja za preduzeća najizraženiji je kod investicionih kredita u evrima gde je kamata smanjena na 5,1 odsto. To predstavlja pad od 0,3 procentna poena u odnosu na februar što značajno olakšava planiranje dugoročnih ulaganja. Krediti za obrtna sredstva u evrima su sa nivoom od 4,6 odsto nastavili silazni trend započet ranije ove godine. Ukupno smanjenje za ovu vrstu zajmova iznosi 0,5 procentnih poena tokom poslednja dva meseca.
Situacija u segmentu dinarskog zaduživanja privrede takođe pokazuje znake stabilizacije uz prosečnu ponderisanu kamatnu stopu od 6,7 procenata. Najveći doprinos ovom padu dali su nekategorisani krediti i zajmovi za likvidnost koji su sada dostupniji domaćim firmama. Narodna banka Srbije ističe da je trenutni nivo kamata znatno povoljniji nego sredinom 2024. godine. Privredni subjekti koriste ove uslove za refinansiranje obaveza i održavanje tekuće likvidnosti.
Blagi rast kamata na stambene kredite
Nasuprot olakšicama za privredu građani koji planiraju kupovinu nekretnina suočavaju se sa blagim rastom troškova. Stambeni krediti u evrima su u proseku poskupeli za 0,1 procentni poen i sada iznose 4,5 odsto. Iako je ovo povećanje minimalno ono je uticalo na blagi skok ukupne prosečne kamatne stope za stanovništvo u deviznom znaku. S druge strane dinarski gotovinski krediti beleže blagi pad na nivo od 8,3 odsto.
Ovi finansijski pokazatelji dolaze u trenutku kada se Srbija priprema za ulazak u SEPA sistem koji počinje 5. maja. Očekuje se da će priključenje Jedinstvenom području za plaćanja u evrima dodatno smanjiti naknade za prekogranične transakcije. Osamnaest banaka u Srbiji već je sertifikovano za ovaj sistem što bi trebalo da ubrza protok kapitala. Niži troškovi platnog prometa mogli bi indirektno uticati na dalju stabilizaciju kamatnih stopa.
Makroekonomski uticaji i globalna kretanja
Makroekonomski okvir ostaje opterećen geopolitičkim rizicima i neizvesnošću na tržištu energenata zbog situacije u Ormuskom moreuzu. Cena nafte tipa Brent premašila je 113 dolara po barelu što ponovo podstiče inflatorna očekivanja širom Evrope. Svetska banka predviđa da će privredni rast Zapadnog Balkana u 2026. godini iznositi 2,8 procenata. Demografski izazovi i nedostatak radne snage ostaju ključne prepreke za snažniji ekonomski oporavak regiona u narednom periodu.
Martovski izveštaj o kreditnoj aktivnosti potvrđuje da se bankarski sektor prilagođava novim ekonomskim okolnostima uz opreznu politiku prema stanovništvu. Dok privreda koristi priliku za jeftinije finansiranje rasta stambeno tržište pokazuje znake hlađenja usled rasta kamata. Dalja kretanja zavisiće od globalnih trendova i efikasnosti sprovođenja strukturnih reformi u domenu tržišta rada. Očuvanje makroekonomske discipline ostaje prioritet.
