Savetnik predsednika Srbije Dragan Glamočić izneo je jasan stav o aktuelnim zahtevima za ograničenje uvoza hrane. On naglašava da administrativna zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda nije opcija jer bi takav potez naneo dugoročnu štetu državi. Prema njegovim rečima, Srbija mora da poštuje preuzete međunarodne obaveze i ugovore koji regulišu slobodnu trgovinu. Ovakva izjava dolazi u trenutku kada domaći proizvođači traže radikalne mere zbog niskih otkupnih cena i pritiska strane konkurencije na tržištu.
Glamočić podseća da je Srbija potpisnica Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Ovaj dokument strogo zabranjuje jednostrano uvođenje barijera bez opravdanih razloga. Svako kršenje dogovora moglo bi dovesti do kontramera koje bi pogodile izvoz srpskih proizvoda. Zbog toga se rešenja moraju tražiti u okviru zakona i tržišnih mehanizama koji ne ugrožavaju međunarodni ugled zemlje.
Posledice izolacije tržišta
Uvođenje zabrana bi stvorilo veštačku nestašicu i podstaklo rast cena za krajnje potrošače. Glamočić ističe da je Srbija deo globalnog lanca snabdevanja i da izolacija nije put ka razvoju. Umesto zatvaranja granica, država treba da se fokusira na jačanje konkurentnosti domaćih farmi. To podrazumeva modernizaciju proizvodnje i bolje korišćenje dostupnih fondova za unapređenje agrarnog sektora.
Kontrola kvaliteta uvozne robe ostaje jedan od najefikasnijih načina za zaštitu tržišta. Glamočić napominje da inspekcije moraju biti rigorozne i redovne. Ako neki proizvod ne ispunjava propisane standarde, on ne može biti plasiran u prodavnice. Na taj način se štite i potrošači i domaći proizvođači od nelojalne konkurencije koja nudi robu sumnjivog kvaliteta po niskim cenama.
Sistemska podrška umesto zabrana
Rešenje za probleme u poljoprivredi leži u stabilnim subvencijama i premijama. Država je već preduzela korake ka povećanju davanja za mleko i direktna plaćanja po hektaru. Glamočić veruje da su to konkretne mere koje direktno pomažu opstanak malih i srednjih gazdinstava. Stabilan budžet za agrar omogućava proizvođačima da planiraju svoje aktivnosti bez straha od iznenadnih poremećaja.
Edukacija poljoprivrednika o zahtevima tržišta takođe igra ključnu ulogu u ovom procesu. Prilagođavanje standardima Evropske unije nije samo obaveza već i prilika za izvoz na bogata tržišta. On naglašava da se domaći proizvodi moraju brendirati i pozicionirati kroz kvalitet. Kada kupac prepozna vrednost domaće hrane, potreba za administrativnim barijerama prirodno prestaje da postoji.
Zaključno, strateški pristup poljoprivredi zahteva balans između zaštite domaćih interesa i poštovanja međunarodnih pravila. Glamočić poručuje da prečice poput zabrana uvoza donose samo prividno olakšanje. Dugoročni opstanak srpskog sela zavisi od efikasnosti, inovacija i sistemske podrške države. Fokus ostaje na unapređenju kvaliteta i jačanju pozicije srpskog seljaka u fer tržišnoj utakmici.
