Eskalacija tenzija na Bliskom istoku i blokada Ormuskog moreuza izazvale su nezapamćene ekonomske potrese u celom regionu. Prema najnovijim analizama relevantnih istraživačkih centara ukupni gubici zemalja Persijskog zaliva premašili su 50 milijardi dolara u samo mesec dana. Ova cifra obuhvata drastičan pad prihoda od energenata ali i štetu nanetu infrastrukturi i logistici. Situacija direktno ugrožava stabilnost najbogatijih država sveta koje zavise od slobodnog protoka robe kroz ključne pomorske puteve.
Drastičan pad izvoza nafte i gasa
Glavni pokretač finansijskog minusa je veliki pad izvoza sirove nafte. Statistički podaci pokazuju da je isporuka crnog zlata iz Irana, Iraka, Kuvajta i Saudijske Arabije pala za više od jedne trećine. Pre izbijanja sukoba ove države su izvozile preko 12 miliona barela dnevno. Danas se ta cifra spustila na manje od 8 miliona barela usled nemogućnosti bezbednog prolaska tankera kroz moreuz. Samo ovaj segment trgovine rezultirao je manjkom od 15 milijardi dolara.
Infrastrukturna oštećenja i sektorski gubici
Ukupna cifra od 50 milijardi dolara uključuje i indirektne troškove koji prevazilaze samu prodaju sirovina. Sektor tečnog prirodnog gasa pretrpeo je ozbiljne udarce usled prekida lanaca snabdevanja i oštećenja terminala. Pored energetike zabeležen je i kolaps u avio-saobraćaju i turizmu koji su godinama bili stubovi diversifikacije. Troškovi osiguranja za preostale trgovačke rute su višestruko porasli što dodatno opterećuje regionalne finansije.
Saudijska Arabija i Katar pod najvećim pritiskom
Saudijska Arabija je kao najveći svetski izvoznik pretrpela najveći apsolutni gubitak u prihodima. Procene ukazuju na to da je Rijad izgubio oko 10 milijardi dolara zbog smanjene proizvodnje i operativnih poteškoća. Sa druge strane Katar se suočava sa dugoročnim problemima u sektoru gasa. Oštećenja na ključnim postrojenjima mogla bi smanjiti izvozni kapacitet ove zemlje za čak 17 procenata. Ovakvi trendovi primoravaju vlade da koriste suverene fondove.
Ekonomska budućnost regiona trenutno zavisi od deeskalacije sukoba i ponovnog otvaranja strateških moreuza. Iako su zemlje Zaliva akumulirale značajne rezerve kapitala gubici ovakvih razmera nisu održivi na duži rok. Globalno energetsko tržište već oseća posledice ovog zastoja kroz nestabilne cene i promenu trgovinskih partnera. Dok se situacija ne normalizuje države Persijskog zaliva ostaju u stanju visoke finansijske i operativne neizvesnosti.
