Srpski sektor informaciono-komunikacionih tehnologija nastavlja stabilno poslovanje i u 2026. godini. Prema podacima Narodne banke Srbije, izvoz IKT sektora u januaru i februaru iznosio je 713 miliona evra. Iako je od početka godine zabeleženo više od 600 otkaza, centralna banka naglašava da ovi potresi nisu narušili opšti trend rasta. Sektor je u prva dva meseca ostvario suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni veći od pola milijarde evra. To potvrđuje njegovu ulogu ključnog pokretača domaćeg izvoza usluga.
Stabilan izvoz uprkos blagom padu suficita
Vrednost izvoza u prva dva meseca tekuće godine bila je za četiri miliona evra viša nego u istom periodu 2025. godine. Sa druge strane, uvoz je rastao nešto bržim tempom. On je povećan sa 141 na 175 miliona evra. Zbog ove dinamike suficit je iznosio 538 miliona evra. To je blagi pad u odnosu na prošlogodišnjih 569 miliona evra. Tokom cele 2025. godine izvoz je dostigao rekordnih 4,552 milijarde evra.
Uprkos vestima o povlačenju pojedinih kompanija i otkazima, Narodna banka Srbije ocenjuje ove događaje kao izolovane slučajeve. „Svakako da ima kompanija koje odlaze i otpuštaju radnike, ali to su pojedinačni slučajevi“, navode iz NBS za portal Biznis.rs. Ukupan broj zaposlenih u delatnostima elektronskih komunikacija dostigao je 138.769 osoba. Najveći priliv radne snage od 12,5 odsto zabeležen je u informacionim uslužnim delatnostima.
Rast zarada i produktivnost industrije
Zarade u IT sektoru nastavljaju da značajno premašuju republički prosek. Zaposleni u računarskom programiranju primali su u proseku 2,7 puta veće plate od ostatka privrede. Praktično svaki programer zarađuje skoro tri prosečne srpske plate. Realni rast zarada u ovom sektoru od 2011. do 2025. godine iznosio je 193 odsto. Prosečna neto plata u oblasti programiranja isplaćena u februaru 2026. godine iznosila je 311.370 dinara.
Ostvareni rezultati pokazuju otpornost sektora na globalne i lokalne promene. Iako je uvoz usluga rastao, ostvareni suficit od pola milijarde evra u samo dva meseca čini skoro polovinu ukupnog suficita iz prethodne godine. Iz NBS ističu da se na bazi dva meseca ne mogu donositi trajni zaključci o trendovima. Ipak, podaci potvrđuju da je IKT industrija ostala jedan od glavnih motora rasta srpske ekonomije.
