Srbija se suočava sa sporim napretkom u promeni strukture svog javnog duga. Uprkos dugogodišnjim naporima države da poveća udeo domaće valute, podaci pokazuju stagnaciju. Udeo javnog duga u dinarima trenutno se kreće oko nivoa koji je zabeležen pre deset godina. Ovakav trend ukazuje na to da strategija dinarizacije ne daje očekivane rezultate u praksi. Investitori i dalje pokazuju veće poverenje u hartije od vrednosti koje su nominovane u evrima ili dolarima.
Prema najnovijim izveštajima Ministarstva finansija, dinarski dug čini manje od jedne četvrtine ukupnih obaveza. Slična situacija bila je aktuelna i sredinom protekle decenije. To znači da se valutna struktura duga suštinski nije promenila u korist dinara. Država i dalje značajno zavisi od kretanja kursa vodećih svetskih valuta.
Dominacija evra u strukturi javnog duga ostaje ključna karakteristika srpskih javnih finansija. Više od polovine ukupnog duga vezano je za evropsku valutu. Ovakva pozicija stvara stalnu potrebu za održavanjem stabilnosti kursa. Svaka značajnija promena vrednosti dinara direktno bi uticala na visinu duga u odnosu na bruto domaći proizvod.
Glavna prepreka većoj dinarizaciji je razlika u ceni zaduživanja. Kamatne stope na dinarske obveznice su tradicionalno više u poređenju sa onima za evroobveznice. Ministarstvo finansija često bira zaduživanje u stranoj valuti kako bi smanjilo troškove servisiranja duga. Niži troškovi u evrima kratkoročno pogoduju budžetu, ali dugoročno održavaju devizni rizik.
Fiskalni savet je više puta ukazivao na neophodnost povećanja udela dinara u ukupnom dugu. Veća zastupljenost domaće valute pruža bolju zaštitu od eksternih ekonomskih šokova. Ipak, tržište kapitala u Srbiji još uvek nema dovoljnu dubinu za masovniju emisiju dugoročnih dinarskih hartija. Domaći institucionalni investitori imaju ograničen kapacitet za preuzimanje takvog duga.
Iako je kurs dinara stabilan duži vremenski period, to nije dovelo do veće potražnje za dinarskim dugom. Investitori traže dodatnu premiju zbog istorijskih iskustava sa inflacijom. Ova premija čini domaće zaduživanje skupljim za poreske obveznike. Zbog toga se država radije okreće međunarodnim tržištima gde su uslovi finansiranja često povoljniji.
Napredak u procesu dinarizacije ostaje jedan od najvećih izazova za kreatore ekonomske politike. Rezultati postignuti u poslednjih deset godina pokazuju da je poverenje u domaću valutu teško izgraditi u domenu dugoročnog duga. Budući trendovi zavisiće od globalnih finansijskih prilika i spremnosti države da prihvati veće troškove kamata. Strukturalna promena duga zahteva duži vremenski period i stabilne ekonomske uslove.
