Zakon o radu jasno definiše uslove pod kojima poslodavac može proglasiti zaposlenog tehnološkim viškom. Ova mera se primenjuje usled ekonomskih ili organizacionih promena u kompaniji. Međutim proces često prati niz nepravilnosti koje radnici mogu osporiti. Radnici koji smatraju da je nezakonita odluka o tehnološkom višku doneta na njihovu štetu imaju pravo da pokrenu radni spor pred nadležnim sudom u roku od šezdeset dana.
Prvi i najvažniji uslov za zakonitost otkaza je isplata otpremnine. Poslodavac je dužan da ovaj iznos isplati pre nego što zaposlenom prestane radni odnos. Ukoliko novac ne bude uplaćen do tog trenutka rešenje o otkazu se smatra nezakonitim pred sudom. Radnici ne bi trebalo da potpisuju nikakve sporazume koji ih unapred odriču ovog prava jer je ono zagarantovano propisima.
Kriterijumi za određivanje viška zaposlenih
Drugi ključni element je primena kriterijuma za određivanje ko ostaje bez posla. Ovi kriterijumi moraju biti objektivni i unapred definisani u saradnji sa sindikatom ili kroz opšte akte firme. Poslodavac ne sme koristiti subjektivne razloge ili lične animozitete za donošenje ovakve odluke. Diskriminacija po bilo kom osnovu tokom ovog procesa čini rešenje o otkazu pravno ništavim i lako oborivim na sudu.
Ukoliko kompanija otpušta veći broj ljudi u kratkom periodu ona mora usvojiti program rešavanja viška zaposlenih. Ovaj dokument obavezno sadrži predloge za alternativne mere kao što su prekvalifikacija ili premeštaj na druge poslove. Ako poslodavac preskoči ove korake radnik ima realne šanse da dobije radni spor. Sud tada nalaže povratak na rad ili isplatu naknade štete zavisno od zahteva zaposlenog.
Pravna zaštita i rokovi za delovanje
Rok za podnošenje tužbe je šezdeset dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu. Ovo je prekluzivni rok što znači da se nakon njegovog isteka gubi pravo na sudsku zaštitu. Zaposleni takođe mogu podneti prijavu inspekciji rada ali ona ima ograničena ovlašćenja. Inspekcija može reagovati samo ako je povređena sama procedura dok suštinu odluke i njenu opravdanost ocenjuje isključivo sud u parničnom postupku.
Ishod sudskog spora može biti povratak zaposlenog na isto ili slično radno mesto. Ako radnik ne želi da se vrati u kolektiv on može zahtevati naknadu štete umesto reintegracije. Sud u tom slučaju procenjuje godine staža i materijalno stanje radnika kako bi odredio visinu isplate. Takođe poslodavac je dužan da nadoknadi sve izgubljene zarade i doprinose za ceo period od momenta otkaza do pravosnažne presude.
Razumevanje zakonskih prava je prvi korak u borbi protiv nepravde na radnom mestu. Nezakonita rešenja o tehnološkom višku su česta pojava u praksi ali su istovremeno i podložna sudskoj kontroli. Radnici moraju delovati brzo i u skladu sa propisanim rokovima kako bi osigurali svoju pravnu sigurnost. Informisanost o procedurama i obavezama poslodavca predstavlja osnovu za uspešnu zaštitu svih radnih prava.
