Srbija je u prvom kvartalu 2026. godine ostvarila realni rast bruto domaćeg proizvoda od 3 odsto, što predstavlja najviši nivo privredne ekspanzije na evropskom kontinentu. Ovu informaciju je prvobitno izneo predsednik Aleksandar Vučić, a naknadno je potvrdio Republički zavod za statistiku. Očekivana stopa rasta BDP-a Srbije značajno premašuje evropski prosek, čime se zemlja pozicionira kao lider u ekonomskom oporavku tokom početka godine.
Gostujući na TV Pink, predsednik je naglasio da, iako neke zemlje u okruženju mogu imati slične rezultate, niko u ostatku Evrope neće dostići ovaj procenat. On je istakao da je Srbija po ekonomskim performansama ispred država kao što su Litvanija, Portugal i Češka. Prema njegovim rečima, dok je domaći rast na nivou od 3 odsto, prosečna stopa rasta u evropskim zemljama iznosiće svega 0,8 odsto. To praktično znači da srpska ekonomija na početku godine raste skoro četiri puta brže od evropskog proseka.
„To je jedna lepa vest u moru teških koje dolaze iz sveta“, izjavio je Aleksandar Vučić, a prenosi Beta. On je objasnio da su ovo preliminarni rezultati koji ukazuju na stabilnost nacionalne ekonomije uprkos globalnim izazovima. Predsednik je dodao da ovakvi pokazatelji stvaraju realan osnov za novo, značajno povećanje plata i penzija u narednom periodu. Svaki procenat rasta direktno utiče na fiskalni prostor za poboljšanje životnog standarda građana.
Saradnja sa Kinom i tehnološki razvoj
Osim makroekonomskih pokazatelja, najavljeni su i novi investicioni projekti koji bi trebalo da osiguraju dalji napredak. Vučić je izrazio očekivanje da će predstojeća poseta Kini, koju je ocenio kao istorijsku, doneti finalni dogovor o važnoj industrijskoj investiciji. Reč je o izgradnji fabrike robota u Srbiji, što bi dodatno osnažilo tehnološki sektor i doprinelo održivosti visokih stopa rasta u budućnosti.
Zvanični podaci koje je objavio Republički zavod za statistiku potvrđuju da je privreda zadržala zamah od 3 odsto. Ovakav trend omogućava državi da planira dugoročnije ekonomske mere bez ugrožavanja makroekonomske stabilnosti. Fokus ostaje na održavanju te stope rasta kroz nove investicije i izvoz, što je ključno za dalje približavanje standardu najrazvijenijih evropskih ekonomija u godinama koje dolaze.
