Radnici u Srbiji dočekuju Međunarodni praznik rada uz statistički pad nezaposlenosti i nominalni rast plata, ali i uz primetan realni pad životnog standarda. Dok zvanični podaci ukazuju na napredak, zaposleni se u praksi suočavaju sa troškovima koji rastu brže od primanja. Tržište rada u Srbiji trenutno beleži usporavanje, uz povećanu nesigurnost i radno vreme koje je duže od proseka u Evropskoj uniji.
Nominalni rast zarada ne prati troškove života
Svaki statistički pomak na tržištu ima svoje naličje, a ključni problem je nesklad između rasta plata i stvarne kupovne moći. „One jesu nominalno povećane u prethodnom periodu, ali tu postoje mnogi problemi, pre svega u značajnoj razlici između rasta nominalnih plata i njihove realne kupovne moći“, smatra Zoran Ristić, savetnik za ekonomska i socijalna pitanja Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, u izjavi za Biznis.rs.
Realna kupovna moć zaposlenih stagnira, a kod onih sa najnižim primanjima čak i opada uprkos povećanju minimalne zarade. Dodatni pritisak stvara dužina radne nedelje koja u Srbiji u proseku traje preko 41 sat. To je značajno duže od standarda u zemljama EU, gde se prava zaposlenih i zaštita na radu kontinuirano unapređuju.
Usporavanje zapošljavanja i oprez poslodavaca
Ekonomija se nalazi u fazi hlađenja, što potvrđuju podaci o broju oglasa za posao. Tokom 2025. godine objavljeno je 62.632 oglasa, što je oko 15 odsto manje u odnosu na godinu pre — praktično je nestao svaki sedmi oglas. Poslodavci su postali znatno oprezniji i više nema masovnog zapošljavanja bez jasne potrebe.
„Kompanije i dalje zapošljavaju, ali mnogo pažljivije. Više nema masovnog zapošljavanja ‘za svaki slučaj’, već se traže konkretni profili i vrlo precizne veštine“, ističe Tatjana Vidaković, koordinator odeljenja za odnose sa javnošću Infostuda, u razgovoru za Biznis.rs. Oglasi za mlade i osobe sa invaliditetom beleže pad od čak 20 odsto — praktično svaka peta prilika za ove kategorije je nestala.
Korekcija IT sektora i uticaj automatizacije
Nakon perioda ekstremnog rasta, domaći IT sektor prolazi kroz korekciju. U 2025. godini objavljeno je 4.619 oglasa u ovoj oblasti, što je pad od 16 odsto. Fokus se pomerio ka iskusnim stručnjacima, dok su prilike za početnike postale retke zbog racionalizacije troškova i gašenja outsourcing projekata.
Pored globalnog usporavanja, na tržište počinju da utiču veštačka inteligencija i automatizacija. Ovi trendovi smanjuju potrebu za rutinskim zadacima u administraciji i podršci. Konkurencija je drastično porasla, pa se na pojedine pozicije prijavljuje i po nekoliko hiljada kandidata, što ranije u tehnološkom sektoru nije bio čest slučaj.
Zastareli zakonski okvir i prava radnika
Pitanje radnih prava u Srbiji ostaje opterećeno lošom primenom zakona. Važeći Zakon o radu najveće izmene pretrpeo je 2014. godine i mnogi ga smatraju prevaziđenim. „Potrebno je njegovo prilagođavanje kako bi se obezbedila veća pravna sigurnost zaposlenih“, navodi Zoran Ristić, dodajući da su sindikati već pripremili predlog za potpuno novi zakon.
Problem je što se pravila o otpremninama i radnom vremenu često zaobilaze. Zaposleni retko prijavljuju nepravilnosti zbog straha ili nepoverenja u institucije, dok inspekcija rada ima ograničene kapacitete. Dugoročnu stabilnost dodatno ugrožava odlazak mladih iz zemlje, što već izaziva manjak radne snage u građevinarstvu, transportu i ugostiteljstvu.
