Srbija se poslednjih godina intenzivno trudi da razvije ekosistem inovativnih tehnoloških kompanija i startapa. Ipak, stručnjaci iz ove oblasti često ukazuju na jedan od najvećih problema, a to je nedostatak sistemske podrške za privatne investitore. U Srbiji trenutno ne postoji sveobuhvatan sistem poreskih podsticaja koji bi motivisao širi krug poslovnih anđela da ulažu sopstveni kapital. Iako su formalno uvedene određene zakonske olakšice, one su u praksi opterećene strogim uslovima.
Većini investitora je veoma teško da ispuni ove kriterijume u realnom poslovnom okruženju. Bez adekvatnih poreskih mehanizama rizik ulaganja u nove biznise postaje prevelik za pojedince. Druge države koriste ove instrumente kako bi privukle domaći kapital u tehnološki sektor. Postojeći zakonski okvir u našoj zemlji još uvek ne prepoznaje u potpunosti specifičnu ulogu koju ovi investitori imaju u ranoj fazi razvoja kompanija.
Ograničenja važećih zakonskih rešenja
Zakon o porezu na dohodak građana propisuje određeni poreski kredit od 30 procenata za ulaganja u inovativna društva. Međutim, ovaj podsticaj je uslovljen komplikovanim birokratskim procedurama i specifičnim statusima kompanija. Investitor je obavezan da zadrži udeo u firmi najmanje tri godine kako bi ostvario ovo pravo. Takođe, kompanija mora biti zvanično registrovana kod nadležnih institucija isključivo kao inovaciona delatnost.
Zbog ovako postavljenih pravila broj realizovanih poreskih olakšica u praksi ostaje zanemarljiv. Većina pojedinaca koji praktikuju investiranje u startape radije bira direktne investicije bez pokušaja da iskoriste državne beneficije. To ukazuje na jasan raskorak između teoretskih zakonskih rešenja i stvarnih potreba na tržištu kapitala. Investitori zahtevaju jednostavnije procedure i primenu olakšica na širi spektar poduhvata.
Potreba za reformom poreskog sistema
Stručna javnost često predlaže uvođenje modela koji omogućavaju direktno odbijanje dela investicije od ukupne poreske osnovice. Takvi pristupi su se pokazali kao veoma uspešni u Velikoj Britaniji i razvijenim članicama Evropske unije. U tim sistemima država svesno deli rizik sa privatnim investitorom kroz brze i značajne poreske povrate. Bez slične promene paradigme srpski startapi će i dalje zavisiti isključivo od stranih investicionih fondova.
Modernizacija poreskog zakonodavstva predstavlja ključni korak za jačanje domaće privrede i ostanak kapitala u zemlji. Poreski podsticaji za poslovne anđele ne bi trebalo da služe samo kao simbolična mera u zakonu. Potrebno je kreirati ambijent u kojem je ulaganje u rizične ideje ekonomski održivo za domaće investitore. Jasna i lako primenljiva pravila donela bi veći broj investicija i ubrzala razvoj domaćeg tehnološkog sektora.
