Srbija je na međunarodnom finansijskom tržištu realizovala emisiju državnih evroobveznica u ukupnoj protivvrednosti od oko tri milijarde evra. Narodna banka Srbije potvrdila je da je reč o najvećoj pojedinačnoj emisiji do sada. Ovaj potez predstavlja prvo viševalutno izdanje od eskalacije sukoba na Bliskom istoku. Prikupljena sredstva biće usmerena na vraćanje dospelih dugova i pokrivanje planiranog budžetskog deficita. Investitori su dostavili ponude koje su premašile osam milijardi evra tokom aukcije.
Detalji trostruke emisije evroobveznica
Država je emitovala dve obveznice u evrima i jednu u dolarima. Petogodišnja hartija od milijardu evra prodata je uz kuponsku stopu od 4,25 odsto. Dvanaestogodišnja evroobveznica u iznosu od 900 miliona evra nosi zelenu oznaku. Sredstva iz ove emisije namenjena su isključivo projektima održivog rasta. Treći deo paketa čini desetogodišnja dolarska obveznica vredna 1,25 milijardi dolara. Ova hartija privukla je najveće interesovanje stranih investitora.
Dolarski dug je odmah putem valutnog svopa prebačen u evre. Time je država zaštitila budžet od valutnog rizika i smanjila troškove kamata. Postignuta kuponska stopa u evrima iznosi 4,66 procenata. Tražnja za dolarskim hartijama bila je dva i po puta veća od ponude. Guvernerka Jorgovanka Tabaković istakla je da ovi rezultati potvrđuju poverenje ulagača u domaću ekonomiju uprkos globalnim sistemskim rizicima.
Planirana namena sredstava i otplata duga
Finansijski analitičari ukazuju da je primarni cilj ovog zaduživanja održavanje likvidnosti i refinansiranje. Deo od milijardu evra biće iskorišćen za prevremenu otplatu duga po osnovu obveznica koje dospevaju 2027. godine. Na taj način Srbija smanjuje pritisak na budžet u narednom periodu. Ostatak novca služiće za pokrivanje tekućeg deficita u uslovima ekonomske neizvesnosti koja pogađa evropsko tržište.
Regionalni ekonomski kontekst
Dok se Srbija pozicionira kao regionalni centar EBRD, ceo Zapadni Balkan se suočava sa usporavanjem rasta. Svetska banka prognozira rast od 2,8 odsto za region u 2026. godini. Geopolitičke tenzije i cene energenata direktno utiču na fiskalnu stabilnost. U takvom okruženju pravovremeno obezbeđivanje sredstava na tržištu kapitala smatra se ključnim za održavanje makroekonomske discipline i stabilnosti kursa.
Uspešna emisija evroobveznica omogućila je državi da stabilizuje finansije usred nestabilnih svetskih prilika. Smanjenje stopa prinosa tokom aukcije za 30 baznih poena jasan je signal tržišne podrške. Strateško korišćenje instrumenata zaštite značajno smanjuje potencijalne rizike za javne finansije. Fokus države u narednom periodu ostaje na rastu produktivnosti i strukturnim reformama kao odgovorima na demografske izazove.
