Uvođenje Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) dovelo je do smanjenja planirane komercijalne prekogranične razmene električne energije između Evropske unije i Zapadnog Balkana za 25 odsto. Prvi kvartalni izveštaj Sekretarijata Energetske zajednice pokazuje da je u prva tri meseca 2026. godine srpska berza SEEPEX bila jedina u regionu koja je zabeležila pad obima trgovine. Dok su ostala tržišta rasla, aktivnost na srpskoj berzi smanjena je za 11 procenata.
Ukupni obimi trgovine na četiri berze Zapadnog Balkana porasli su sa 2,16 TWh na 2,39 TWh. Albanski ALPEX je udvostručio promet, crnogorski MEPX je porastao za 49 odsto, a severnomakedonski MEMO za 19 odsto. Razlog za pad na SEEPEX-u leži u visokoj izloženosti trgovini zasnovanoj na tranzitu. Nova pravila su značajno smanjila ekonomsku privlačnost takvih strategija usled uvođenja troškova emisija CO2.
Procenjene razlike u cenama između članica EU i susednih zemalja u prvom kvartalu 2026. godine bile su dva do tri puta veće nego u istom periodu lane. Dnevne cene na Balkanu kretale su se od 40 do 150 evra po MWh. One su oštro odstupale od mađarskog tržišta gde je prosek ostao stabilan između 120 i 180 evra. Ova divergencija cena je direktan signal strukturnih promena koje je doneo CBAM.
Ograničena efikasnost tržišne arbitraže
„U tipičnim tržišnim uslovima takve razlike u cenama bi pokrenule povećane prekogranične tokove električne energije iz oblasti sa nižim cenama ka onima sa višim, doprinoseći konvergenciji cena”, navodi se u izveštaju Sekretarijata Energetske zajednice, prenosi Biznis.rs. Opstajanje povišenih razlika ukazuje na to da je mehanizam prilagođavanja bio samo delimično efikasan. Tržišni učesnici su usvojili opreznije strategije i smanjili terminsko ugovaranje.
Podaci o tokovima pokazuju da je planirana razmena koja uključuje domaći izvoz i tranzit značajno opala. Tokovi iz pravca Zapadnog Balkana ka EU smanjeni su za 8,1 odsto. Još drastičniji pad od 40,7 procenata zabeležen je kod uvoza struje iz EU u region. Ovakve promene su prvenstveno posledica manje prekogranične razmene i smanjenog korišćenja interkonekcija.
Specifični troškovi za Srbiju
Cena CBAM sertifikata za 2026. godinu određena je na osnovu kvartalnog proseka EU ETS aukcija. Evropska komisija je objavila da ta cena iznosi 75,36 evra po toni CO2. Srbiji je nivo takse fiksiran na 78,45 evra po toni. To je druga najviša stopa u regionu, odmah iza Bosne i Hercegovine. Ovi troškovi direktno opterećuju profitabilnost izvoza električne energije dobijene iz fosilnih goriva.
Sekretarijat napominje da podaci iz prvog kvartala nisu dovoljni za trajne zaključke. „Više faktora je istovremeno oblikovalo podatke, a izolovanje specifičnog doprinosa CBAM-a zahteva duži period posmatranja”, konstatuje Sekretarijat Energetske zajednice. Očekuje se da će rastući kapaciteti solarnih elektrana tokom proleća i leta stvoriti nove viškove energije, bez obzira na pad hidrološke proizvodnje u drugoj polovini godine.
