Evropske države nastavljaju sa intenzivnim korišćenjem gasa iz svojih skladišta uprkos početku prolećne sezone. Trenutna situacija na energetskom tržištu diktira produženu upotrebu zaliha umesto standardnog prelaska na fazu ubrizgavanja. Evropske rezerve gasa nalaze se na nivou koji je znatno niži u poređenju sa istim periodom prethodnih godina. Ovakav razvoj događaja izaziva opravdanu zabrinutost među analitičarima i donosiocima odluka u Briselu.
Stanje u skladištima i rekordno niska popunjenost
Podaci operatera pokazuju da je prosečna popunjenost skladišta u Evropskoj uniji pala na približno 28 procenata krajem marta. U pojedinim zemljama poput Nemačke i Holandije ovi nivoi su još kritičniji. Holandska skladišta beleže popunjenost od svega pet odsto što predstavlja istorijski minimum za ovaj period godine. Ovako niski startni nivoi značajno otežavaju planove za dopunu zaliha pre naredne zime.
Glavni uzrok za nastavak povlačenja energenata leži u ozbiljnim poremećajima u globalnom snabdevanju. Oštećenja na ključnoj gasnoj infrastrukturi u Kataru drastično su smanjila priliv tečnog prirodnog gasa na evropske terminale. Istovremeno nove regulatorne mere ograničavaju uvoz iz određenih tradicionalnih izvora. Ovi faktori su primorali kompanije da posegnu za strateškim rezervama kako bi održale stabilnost sistema.
Uticaj spoljnih faktora na energetska tržišta
Cene na referentnim evropskim berzama već reaguju na smanjenu ponudu i povećanu neizvesnost. Vrednost gasa je u poslednjim nedeljama premašila prag od 700 dolara za hiljadu kubnih metara. Tržišni akteri pažljivo prate svaki izveštaj o stanju zaliha jer se prostor za greške smanjuje. Visoka cena energenata direktno utiče na troškove industrijske proizvodnje i opštu ekonomsku stabilnost širom kontinenta.
Planiranje za letnji period sada postaje prioritet za sve države članice. Neophodno je pronaći alternativne pravce snabdevanja kako bi se skladišta popunila do ciljanih nivoa pre jeseni. Kratak vremenski okvir i visoke cene čine ovaj zadatak izuzetno zahtevnim za mnoge ekonomije. Stabilnost energetske mreže zavisiće od koordinisane akcije i brzine oporavka globalnih lanaca snabdevanja tokom narednih meseci.
