Profesor Fakulteta bezbednosti Petar Stanojević ocenio je da je globalno tržište gasa trenutno u znatno težoj situaciji nego tržište nafte. Prema njegovim rečima glavni razlog za ovakvu razliku leži u nedostatku prostora za brzi manevar i nemogućnosti lake promene transportnih pravaca. Dok naftni sektor poseduje fleksibilnije metode isporuke gas ostaje čvrsto vezan za postojeće infrastrukturne kapacitete.
Za naftu postoje rešenja putem naftovoda iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ili Saudijske Arabije. To omogućava tržištu da pronađe određeni ventil u trenucima krize. U slučaju gasa takvog ventila praktično nema jer su transportni putevi ograničeni. Katar kao jedan od najvećih snabdevača tečnim prirodnim gasom ne može jednostavno da poveća izvoz preko trenutnih limita.
Stanojević ističe da Rusija predstavlja jedini realni ventil za stabilizaciju evropskog snabdevanja. Ipak pitanje obnove uvoza iz ovog smera zavisi isključivo od političke volje evropskih lidera. Bez tog pravca gas bi mogao ostati veoma skup. Postoji i opravdan strah da raspoložive količine na globalnom nivou neće biti dovoljno velike za sve potrebe.
Trenutna situacija na berzama već pokazuje znake nestabilnosti. Cena prirodnog gasa u Evropi premašila je 800 dolara za 1.000 kubnih metara što je najviši nivo u poslednjih nekoliko godina. Ovaj skok je delom izazvan geopolitičkim tenzijama na Bliskom istoku. Paralelni rast cena nafte dodatno pritiska energetske bilanse država širom kontinenta.
Kada je reč o Srbiji Stanojević naglašava da je snabdevanje trenutno stabilno. Ugovor sa kompanijom Gasprom omogućava da cena gasa bude niža od onih na svetskim berzama. Deo cene se i dalje obračunava po naftnoj formuli što pruža određenu zaštitu domaćim potrošačima. Ipak dugoročna sigurnost zavisi od širih kretanja na međunarodnoj sceni.
Evropska skladišta gasa su trenutno na nižim nivoima nego što je uobičajeno za ovaj period godine. To stvara dodatnu nervozu kod trgovaca i investitora u energetskom sektoru. Diversifikacija izvora je proces koji zahteva godine ulaganja u nove terminale i interkonektore. Zbog toga se brza stabilizacija ne može očekivati bez promene u političkim pristupima.
