Popunjavanje liste želja za upis u srednju školu obavlja se 23. i 24. juna 2026 godine elektronskim putem ili neposredno u matičnim osnovnim školama. Svaki učenik ima pravo da na listu navede do 20 obrazovnih profila ili smerova koje želi da upiše. Redosled na listi je presudan jer kompjuterski softver raspoređuje đake u prvu školu sa spiska za koju imaju dovoljan broj bodova.
Šta je lista želja i kako funkcioniše sistem dodele mesta
Lista želja predstavlja zvaničan dokument u kojem učenik iskazuje svoje namere za nastavak školovanja. Centralni informacioni sistem Ministarstva prosvete upoređuje ostvarene bodove učenika sa njegovim željama. Sistem prvo proverava da li đak može da upiše školu koja je prva na spisku. Ako tamo nema slobodnih mesta za njegov broj bodova softver automatski prelazi na drugu želju.
Ovaj proces se nastavlja niz listu dok se učenik ne rasporedi u školu gde ima slobodnih mesta. Veoma je važno razumeti da đak neće biti primljen u drugu školu ako ima bodova za prvu. Ceo proces za upis u srednju školu Srbija 2026 zasniva se na jasnoj rang listi kandidata i njihovim prioritetima.
Kako se elektronski popunjava lista želja
Elektronsko popunjavanje se vrši putem zvaničnog portala Moja srednja škola gde se roditelji prijavljuju svojim nalogom. Nakon ulaska u sistem roditelj bira opciju za unos liste želja. Iz padajućeg menija se biraju željene škole i konkretni obrazovni profili. Svaki profil ima svoju jedinstvenu šifru koja se automatski pojavljuje pored naziva škole.
Pre konačnog snimanja liste neophodno je proveriti da li su svi smerovi ispravno poređani. Roditelji mogu menjati redosled ili brisati škole sve dok traje zvanični termin za prijavu. Detaljne tehničke instrukcije sadrži i konkurs za upis u srednju školu 2026 koji se objavljuje u maju.
Strategija za popunjavanje liste želja
Dobra strategija podrazumeva realnu procenu sopstvenih mogućnosti i bodova. Na sam vrh liste treba staviti škole koje učenik zaista najviše želi čak i ako ima nešto manje bodova od očekivanog praga. Sredina liste treba da bude ispunjena školama koje su se prethodnih godina uklapale u trenutni broj bodova učenika.
Uvek je korisno da se za svaku želju koristi kalkulator bodova za upis u srednju školu radi tačne računice. Poslednjih pet mesta na listi moraju biti škole koje traže znatno manje bodova od onih koje učenik poseduje. To služi kao sigurna mreža koja sprečava da učenik ostane neraspoređen nakon prvog kruga.
Najčešće greške pri popunjavanju liste želja
Najveća greška je navođenje premalog broja škola na spisku. Đaci koji napišu samo dve ili tri želje rizikuju da ostanu bez mesta ako te godine konkurencija bude neočekivano jaka. Druga česta zabluda je mišljenje da prvi na listi uvek imaju prednost nad onima koji su istu školu stavili niže. U stvarnosti bodovi su jedini faktor a redosled određuje samo gde će đak prvo biti testiran.
Šta se dešava u drugom krugu upisa
Drugi krug upisa je namenjen učenicima koji u prvom krugu nisu raspoređeni u neku od ponuđenih škola. Tada se popunjava nova lista želja ali samo za škole u kojima su ostala slobodna mesta. Lista preostalih mesta objavljuje se ubrzo nakon prvog kruga upisa. Posebno pažljivi moraju biti oni koji ciljaju upis u gimnaziju jer su tamo mesta često ograničena.
Konačni rezultati rasporeda po školama i obrazovnim profilima biće javno dostupni na portalu 29. juna 2026 godine do 8.00 časova ujutru.
