Boško Jakšić, jedan od najpoznatijih spoljnopolitičkih analitičara u regionu, često ukazuje na specifičnost američke strategije na Bliskom istoku. Prema njegovom stručnom mišljenju, uprkos oštroj retorici i ekonomskim sankcijama, Donald Tramp želi da izbegne rat sa Iranom po svaku cenu. Ova teza se zasniva na njegovom čvrstom obećanju da će okončati skupe vojne intervencije u inostranstvu. Jakšić objašnjava da Vašington u ovom trenutku preferira diplomatski i ekonomski pritisak umesto direktnog sukoba.
Ekonomska izolacija kao primarni alat moći
Jakšić ističe da je Trampov pristup međunarodnim odnosima suštinski transakcioni. On ne teži promeni režima u Teheranu kroz vojnu silu jer bi to zahtevalo ogromne resurse. Cilj je da se Iran dovede za pregovarački sto pod američkim uslovima. Strategija maksimalnog pritiska služi kao poluga za postizanje boljeg nuklearnog sporazuma. Autor naglašava da su finansijski interesi Amerike uvek ispred vojnih ambicija na ovom području.
Analitičar podseća da bi bilo kakav širi sukob u Persijskom zalivu izazvao nagli skok cena nafte. To bi direktno pogodilo globalnu ekonomiju i standard američkih građana. Trampova baza glasača se protivi novim ratovima na Bliskom istoku. Izolacionizam koji on zagovara ne ostavlja mnogo prostora za rizične invazije. Stabilnost naftnog tržišta je ključna za održavanje unutrašnje stabilnosti u samim Sjedinjenim Državama.
Regionalni saveznici i balansiranje snaga
Važan faktor u ovoj analizi je i ponašanje regionalnih aktera poput Izraela i Saudijske Arabije. Iako ovi saveznici vide Iran kao pretnju, Tramp pokazuje uzdržanost u ključnim momentima. On je svestan da bi rat mogao da izmakne kontroli i preraste u regionalni požar. Jakšić napominje da američki birači više ne podržavaju intervencije koje troše milijarde dolara. Fokus Vašingtona se polako pomera ka rivalstvu sa Kinom u Aziji.
Boško Jakšić zaključuje da je trenutna situacija na Bliskom istoku veoma osetljiva. Iako su tenzije na vrhuncu, direktan rat nije u interesu nijedne velike sile. Donald Tramp će nastaviti da koristi pretnje kao sredstvo diplomatije bez namere da pokrene pravu invaziju. Razumevanje ovih odnosa je ključno za predviđanje budućih poteza na svetskoj sceni. Obe strane ostaju u stanju stalnog iščekivanja i opreznog nadmetanja.
