U Nemačkoj je na kraju marta 2026. godine radila 16.541 apoteka, što predstavlja pad od 60 objekata u odnosu na početak godine. Prema podacima nacionalnog udruženja apotekara, od 1. januara otvoreno je svega 19 novih apoteka, dok je istovremeno zatvoreno njih 79. To praktično znači da se na svaku novootvorenu ustanovu zatvore četiri postojeće apoteke, čime se nastavlja višegodišnji negativni trend u ovom sektoru.
Finansijski deficit kao glavni uzrok zatvaranja
Vlasnici svoje objekte retko zatvaraju zbog loših poslovnih poteza ili snažnije konkurencije, već najčešće zbog hroničnog finansijskog deficita. Predsednik udruženja Hans-Peter Hubman izjavio je da je snabdevanje lekovima za sada sigurno, ali da to može da se promeni. On je istakao da svako zatvaranje znači duži put do lekova za hiljade pacijenata, posebno u manje naseljenim područjima gde je dostupnost već smanjena.
Apotekarski sektor zahteva povećanje fiksne marže za distribuciju lekova sa 8,35 na 9,5 evra po prepisanom leku. Podaci pokazuju da su troškovi rada porasli za 60 odsto u poslednjih 12 godina, dok je naknada ostala gotovo nepromenjena. Trenutni broj apoteka je najniži od 1977. godine, a Nemačka sa 20 apoteka na 100.000 stanovnika zaostaje za prosekom Evropske unije koji iznosi 32 objekta.
Politička reforma i neizvesna budućnost
Predlog o povećanju marži trenutno je blokiran u okviru šire rasprave o reformi zakonski obaveznog osiguranja. Ministarka zdravstva Nina Varken nedavno je najavila da namerava da ovo pitanje vrati na dnevni red vlade i vladajuće koalicije. Oko 25 odsto nemačkih apoteka ostvaruje godišnju zaradu manju od 75.000 evra, što otežava regrutovanje novih stručnjaka i investicije u modernizaciju.
