Mađarski premijer Peter Mađar izjavio je da visoki javni dug predstavlja najtežu prepreku za uvođenje eura u Mađarskoj i ispunjavanje neophodnih kriterijuma konvergencije. Prema pisanju portala Biznis.ba, premijer je naglasio da bi efikasnije korišćenje sredstava iz fondova Evropske unije eliminisalo potrebu za dodatnim mjerama štednje. Trenutna ekonomska situacija ukazuje na to da je budžetski deficit države znatno iznad zvanično postavljenog cilja.
Aktuelni podaci pokazuju da bi ovogodišnji budžetski deficit mogao dostići 6,8 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ovaj iznos je više nego dvostruko veći od dozvoljene granice od 3 odsto koju propisuju pravila eurozone. Kako prenosi Reuters, prethodno planirani deficit bio je projektovan na pet procenata, ali su predizborni troškovi bivše administracije doveli do značajnog fiskalnog odstupanja.
Fiskalna revizija i plan za 2030. godinu
Mađarski ministar finansija Andraš Karman potvrdio je da će revizija javnih finansija obavljena tokom vikenda poslužiti kao osnova za izmjenu budžeta za 2026. godinu. Vlada planira da revidirani dokument uputi parlamentu do kraja avgusta. Cilj nove proevropske administracije u Budimpešti je ispunjenje ključnih kriterijuma iz Mastrihta do 2030. godine, što bi otvorilo put za zamjenu nacionalne valute zajedničkom evropskom valutom.
Kao jedan od presudnih koraka Karman je naveo uključivanje zemlje u mehanizam deviznih kurseva ERM-2. Međutim, prije ulaska u ovaj mehanizam neophodno je stabilizovati javni dug koji trenutno iznosi 74,6 odsto BDP-a. To je značajno iznad referentne vrijednosti od 60 odsto, što Mađarsku svrstava među najzaduženije države članice EU koje još nisu usvojile euro.
Institucionalna podrška i evropska sredstva
Tokom sastanka u Budimpešti premijer Peter Mađar je razgovarao sa predsjednikom Eurogrupe Kirjakosom Pjerakakisom. Pjerakakis je poručio da će Eurogrupa podržati napore zemlje, ali nije precizirao tačan datum mogućeg pristupanja. Prema agenciji MTI, podrška javnosti za ovaj proces je visoka i iznosi između 70 i 75 odsto građana.
Odmrzavanje 16,4 milijarde eura iz fondova EU smatra se ključnim katalizatorom za ekonomski oporavak. Ova sredstva bi trebala da smanje pritisak na budžet i troškove zaduživanja u četvrtom kvartalu ove godine. Vlada je takođe najavila reviziju poreskih olakšica za kompanije i ukidanje neefikasnih mjera kako bi osigurala dodatne budžetske prihode.
