Domaćinstva u eurozoni očekuju da će inflacija nastaviti da usporava u narednih 12 mjeseci, ali istovremeno predviđaju dalji rast troškova zaduživanja za kupovinu nekretnina. Prema istraživanju koje prenosi Bankar.me, najnovija anketa o očekivanjima potrošača Evropske centralne banke (ECB) pokazuje da je procijenjena stopa inflacije za narednu godinu pala sa 3,5 odsto na 3 odsto. Ovaj optimizam u pogledu cijena prati oprez kod stambenih kredita, gdje se očekuje prosječna kamatna stopa od 5 odsto.
Trendovi inflacije i prihoda
Pad inflacionih očekivanja zabilježen je i na srednji rok. Potrošači predviđaju da će inflacija za tri godine iznositi 2,8 odsto, što je blagi pad u odnosu na majskih 2,9 odsto. Ipak, petogodišnje projekcije ostale su stabilne na nivou od 2,4 odsto. Interesantno je da mlađi ispitanici do 34 godine očekuju niži rast cijena u poređenju sa starijim generacijama, dok građani sa nižim primanjima i dalje doživljavaju inflaciju intenzivnije od onih sa visokim platama.
Kada je riječ o primanjima, očekivani rast nominalnih prihoda u narednih godinu dana blago je korigovan naviše na 1,1 odsto. S druge strane, očekivanja rasta ukupne potrošnje bilježe pad. Potrošači sada prognoziraju povećanje lične potrošnje od 3,6 odsto u narednih 12 mjeseci, dok su ranije procjene iznosile 3,8 odsto. Ovaj podatak ukazuje na to da će domaćinstva u eurozoni ostati rezervisana kada su u pitanju veći izdaci.
Tržište nekretnina i kreditni uslovi
Troškovi finansiranja kupovine stana postaju sve veći izazov za domaćinstva. Očekivanja kamatnih stopa na stambene kredite porasla su na okruglo 5 odsto. Razlike među prihodovnim grupama su drastične. Najsiromašnija domaćinstva vjeruju da će kamate dostići čak 5,8 odsto, dok oni sa najvišim primanjima predviđaju stopu od 4,4 odsto. Istovremeno, procjena rasta vrijednosti nekretnina blago je smanjena sa 3,6 odsto na 3,4 odsto.
Direktan uticaj na Crnu Goru
Odluke ECB-a imaju direktan pravni i finansijski efekat na Crnu Goru. Prema novom Zakonu o poreskoj administraciji, stopa zatezne kamate na poreski dug sada direktno zavisi od stope koju utvrđuje ECB za glavne operacije refinansiranja. Direktor Poreske uprave, Sava Laketić, potvrdio je da je za period od 18. jula do kraja 2026. godine utvrđena zatezna kamata od 5,4 odsto na godišnjem nivou.
Ova stopa se dobija kada se osnovna kamata ECB-a uveća za tri procentna poena. Novi propisi uvode i znatno strožu kaznenu politiku. Maksimalne novčane kazne za pravna lica koja krše poreske propise povećane su sa 15.000 na 40.000 eura. Uprava će nove stope objavljivati svakog polugodišta u „Službenom listu“, čime se crnogorski sistem dodatno integriše sa monetarnim okvirima eurozone.
