Vlada Velike Britanije zvanično je predložila uspostavljanje jedinstvenog tržišta robe sa Evropskom unijom kako bi se britanska trgovina ponovo integrisala u evropske tokove. Prema pisanju lista Gardijan, a prenosi Tanjug.rs, ovaj potez predstavlja dosad najozbiljniji pokušaj administracije premijera Kira Starmera da obezbijedi ekonomski rast kroz bliže odnose sa Briselom. Glavni zvaničnik vlade za odnose sa EU, Majkl Elam, predstavio je ovu inicijativu tokom nedavnih diplomatskih posjeta Briselu. Plan je osmišljen da ukloni trgovinske barijere bez punopravnog povratka u članstvo unije.
Reakcija Brisela i diplomatske prepreke
Zvaničnici Evropske unije odbacili su ovaj predlog uz obrazloženje da bi takav aranžman mogao narušiti integritet zajedničkog tržišta. Kako navodi Financial Times, Brisel strahuje da bi Velika Britanija mogla dobiti povoljniji tretman od država članica ukoliko ne prihvati sva pravila. Evropska komisija je naglasila da bilo koji pristup tržištu mora podrazumijevati poštovanje principa ravnopravnih uslova konkurencije. EU diplomate su izrazile zabrinutost da London ne želi usklađivanje u sektoru usluga, koji je danas neodvojiv od trgovine robom.
Britanska strana je iskazala prećutnu spremnost da doprinosi budžetu EU u zamjenu za dogovor o robi. Ipak, Brisel ostaje pri stavu da je model koji su prihvatile Norveška i Švajcarska jedina održiva alternativa za blisku integraciju. Ti modeli zahtijevaju prihvatanje slobode kretanja ljudi, što ostaje nepremostiva prepreka za vladu u Londonu. Kir Starmer je ranije jasno postavio „crvene linije“ koje isključuju povratak slobodnom kretanju i carinskoj uniji.
Alternativna rješenja i predstojeći samit
Umjesto jedinstvenog tržišta robe, evropski zvaničnici su predložili fokus na specifične sektorske sporazume. Trenutno se vode pregovori o veterinarskom sporazumu koji bi značajno olakšao promet poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Takođe, razmatra se povezivanje sistema trgovine emisijama i uvođenje šeme mobilnosti za mlade od 18 do 30 godina. London za sada odbija predloge o mobilnosti zbog straha od političkih reakcija u zemlji oko pitanja migracija.
Očekuje se da će dugoročna agenda odnosa biti predstavljena na samitu u julu 2026. godine. Iako su članice EU poručile Komisiji da ne zatvara vrata pregovorima, naglašeno je da se britanski predlozi moraju dodatno korigovati. Britanska vlada se nada da će do tada pronaći model koji omogućava ekonomsku otpornost bez kršenja postavljenih političkih obećanja o suverenitetu nakon Bregzita.
