Izraelska ekonomija postala je najbrže rastuća među razvijenim zemljama svijeta u 2026. godini. Prema pisanju Lidermedia.hr, Međunarodni monetarni fond (MMF) predviđa da će Izrael ove godine ostvariti rast od 3,5 odsto. Ova stopa značajno nadmašuje projektovani rast Sjedinjenih Američkih Država od 2,3 odsto i Evropske unije od svega 1,3 odsto.
Iako se zemlja nalazi u efektivnom ratnom stanju gotovo tri godine, ekonomski indikatori ukazuju na izuzetnu otpornost. Goldman Sachs iznio je još optimističniju prognozu s očekivanim rastom BDP-a od 5,7 odsto. Banka Izraela zadržala je stabilna očekivanja na nivou od 3,8 odsto, dok guverner Amir Yaron najavljuje mogućnost skoka na 5,5 odsto u narednoj godini.
Odbrambena industrija i tehnološki rekordi
Glavni pokretač ovakvog rezultata je pojačan izvoz sofisticirane odbrambene opreme. Izrael trenutno izvozi sisteme koji su prošli najteže testove na terenu. Najveći izvozni hit je Iron Beam, revolucionarni laserski presretač vazdušnih prijetnji. Uz njega, potražnja za sistemima poput Željezne kupole i Davidove praćke ne prestaje da raste na globalnom tržištu.
Tehnološki sektor dodatno su ojačale rekordne strane investicije. U martu 2026. godine finalizovana su dva najveća posla u istoriji zemlje. Google je preuzeo kompaniju Wiz za 32 milijarde dolara, dok je Palo Alto Networks kupio CyberArk za 25 milijardi dolara. Ovi poslovi u sektoru sajber bezbjednosti potvrdili su status Tel Aviva.
Stabilni finansijski temelji i tržišni optimizam
Tržišta kapitala reagovala su na ove trendove snažnim rastom indeksa. Indeks TA-35, koji obuhvata najbolje izraelske kompanije, skočio je za oko 20 odsto od početka godine. To je nastavak trenda iz 2025. godine kada je zabilježen rast od nevjerovatnih 51,6 odsto. Izraelska valuta šekel takođe jača i približava se nivou od tri šekela za jedan američki dolar.
Makroekonomska stabilnost Izraela vidljiva je i kroz nizak nivo javnog duga. On iznosi 69,8 odsto BDP-a, što je praktično polovina prosjeka zemalja G7 koji dostiže 123,7 odsto. Stopa nezaposlenosti od 3,2 odsto ostaje ispod nivoa u SAD i eurozone. Inflacija je stabilizovana na 1,9 odsto, što je unutar ciljanog raspona centralne banke.
Socijalni izazovi i visoki troškovi života
Uprkos makroekonomskom uspjehu, građani se suočavaju sa drastičnim padom životnog standarda. Izrael je postao najskuplje mjesto za život u razvijenom svijetu. Istraživanje Aaronovog instituta pokazalo je da je korpa roba i usluga za 21 odsto skuplja nego u najbogatijim evropskim zemljama poput Austrije ili Danske.
Procjenjuje se da je realni životni standard opao za 14 odsto. To znači da su građani izgubili približno svaki sedmi euro svoje kupovne moći. Problem predstavlja i nedostatak radne snage u građevinarstvu. Palestinske radnike zamijenila je skuplja radna snaga iz Azije, što dodatno opterećuje tradicionalnu industriju i povećava troškove proizvodnje u cijeloj zemlji.
Vojni budžet trenutno troši između šest i osam odsto izraelskog BDP-a. To je dvostruko više u odnosu na nivoe prije krize. Ovi ogromni troškovi za održavanje vojne supersile u 2026. godini počinju da crpe resurse iz civilnog sektora. Vlada se suočava sa izazovom balansiranja ratne ekonomije i potrebe za očuvanjem osnova socijalne države.
