Najnoviji makroekonomski pokazatelji Crne Gore za mart 2026. godine ukazuju na produbljivanje jaza između državne potrošnje i izvoznih rezultata. Dok su budžetski prihodi u prva dva mjeseca zabilježili umjeren rast, izdaci su se uvećali za 18,8 odsto, što je gotovo petina više u odnosu na prošlu godinu. Ovakav trend prati i oštar pad izvoza robe od 20,9 procenata, dok je priliv neto stranih investicija manji za skoro trećinu.
Prema podacima Ministarstva finansija, prihodi budžeta za prva dva mjeseca iznosili su 354,6 miliona eura. Iako je to rast od 5,8 odsto u poređenju sa istim periodom lani, rashodi su dostigli 436,2 miliona eura. Državna kasa je u ovom periodu zabilježila deficit od 81,6 miliona eura, što predstavlja 0,95 odsto procijenjenog bruto domaćeg proizvoda.
„Izdaci budžeta za period januar-februar iznosili su 436,2 mil.€ ili 5,1% procijenjenog BDP-a“, navedeno je u makroekonomskom izvještaju Ministarstva finansija za mart. Nadležni objašnjavaju da su rashodi budžeta odstupili za 69,1 miliona eura u odnosu na lani zbog uvećanih obaveza mandatornog karaktera. Ipak, deficit je za 86,6 miliona eura manji od prvobitno planiranog.
Pad industrijske baze i turističkih dolazaka
Ukupna industrijska proizvodnja porasla je za 12,9 odsto, ali taj podatak prikriva pad u ključnim sektorima. Rast je primarno rezultat proizvodnje električne energije koja je skočila za 48,7 odsto. Nasuprot tome, sektor vađenja ruda i kamena bilježi pad od 25,8 odsto, dok je prerađivačka industrija oslabila za 7,8 procenata.
Turistički sektor takođe bilježi slabiji početak godine. U kolektivnom smještaju ostvareno je 73.585 dolazaka, što je za 1,5 odsto manje nego u istom periodu 2025. godine. Ovaj podatak stiže uprkos rastu broja putnika na aerodromima tokom prethodne godine, što ukazuje na promjenu dinamike u ranoj sezoni.
Kriza u izvozu i pad stranih investicija
Spoljnotrgovinska razmjena suočava se sa ozbiljnim izazovima. Vrijednost izvezene robe bila je 76,6 miliona eura. „Izvoz robe u vrijednosti od 76,6 mil.€ je bio za 20,9% manji u odnosu na uporedni period 2025“, piše u dokumentu Ministarstva finansija. Praktično je izgubljena petina vrijednosti izvoza, najviše zbog manjeg plasmana boksita i gotovih proizvoda.
Uvoz robe je istovremeno iznosio 542,0 miliona eura, što je pad od 5,2 odsto. Najveći dio uvozne zavisnosti odnosi se na mašine i transportna sredstva sa 131,4 miliona eura. U strukturi uvoza dominiraju drumska vozila, meso i odjeća, što potvrđuje visoku potrošačku orijentaciju domaće ekonomije.
Zabrinjavajući su i trendovi kada su u pitanju strane direktne investicije. Neto priliv SDI iznosio je 54,2 miliona eura, što je pad od 30,3 odsto. To znači da je skoro svaki treći euro prošlogodišnjeg neto ulaganja izostao na početku 2026. godine, iako su investicije u kompanije i banke porasle za značajnih 47,8 procenata.
Ukupni podaci za mart 2026. godine sugerišu da Crna Gora ulazi u period fiskalne napetosti. Dok rast zaposlenosti na 271,6 hiljada i stabilna inflacija od 3,1 odsto pružaju određenu stabilnost, pad izvoza i investicija zahtijevaće pažljivo upravljanje javnim finansijama u nastavku godine.
