Raspisan je novi tender za izradu tehničkog projekta dionice puta duge 2,5 kilometara koja povezuje planirani most na Tari sa lokacijom Paklice. Ova saobraćajnica predstavlja ključni dio buduće veze između Crne Gore i Bosne i Hercegovine na pravcu Šćepan Polje – Plužine. Zainteresovani ponuđači mogu dostaviti svoje ponude putem portala CEJN najkasnije do 19. maja.
Procijenjena vrijednost ugovora iznosi 84.700 eura sa uračunatim PDV-om. Isti iznos bio je predviđen i u prethodnim postupcima koji su poništeni jer nije bilo zainteresovanih firmi ili su ponude bile neadekvatne. Odabranom projektantu biće povjeren zadatak da sprovede geološka istraživanja na terenu širine 30 metara oko planirane trase. Tehnička dokumentacija mora biti završena u roku od 160 do 360 dana.
Regionalna povezanost i strateški značaj
Nova dionica će se nadovezivati na most preko rijeke Tare dug 165 metara i širok 11,2 metra. Izgradnja ovog objekta dogovorena je sporazumom između dvije države iz jula 2021. godine. Troškove projekta ravnopravno dijele Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Nakon završetka svih radova ovo će biti najkraća putna veza između Podgorice i Sarajeva. Projektovanje dionice do Paklica preduslov je za dalji razvoj infrastrukture.
Ekonomski ambijent i budžetski trendovi
„Prihodi budžeta za prva dva mjeseca 2026. godine iznosili su 354,6 miliona eura”, navedeno je u makroekonomskom izvještaju Ministarstva finansija za mart. Rashodi su u istom periodu iznosili 436,2 miliona eura. Ovi izdaci su za 18,8 odsto veći u odnosu na uporedni period prošle godine. Rashodi budžeta čine 5,1 odsto procijenjenog BDP-a što znači da praktično svaki dvadeseti euro odlazi na javnu potrošnju.
„U periodu januar-februar 2026. ostvaren je deficit budžeta u iznosu od 81,6 miliona eura”, piše u dokumentu ministarstva. Taj rezultat je za 86,6 miliona eura bolji od planiranog deficita od 168,3 miliona eura. Industrijska proizvodnja je porasla za 12,9 odsto zahvaljujući sektoru električne energije. Nasuprot tome sektori vađenja ruda i prerađivačke industrije zabilježili su pad od 25,8 i 7,8 odsto.
Neto priliv stranih direktnih investicija pao je na 54,2 miliona eura. To predstavlja pad od 30,3 odsto u poređenju sa početkom prošle godine što je praktično za trećinu manje nego ranije. Ulaganja u nekretnine iznosila su 65,4 miliona eura dok je izvoz robe pao za 20,9 odsto. Pad je posebno uočljiv kod mineralne rude boksita što dodatno naglašava potrebu za modernizacijom saobraćajne mreže.
