Crna Gora je zvanično uvela globalni minimalni porez na dobit pravnih lica čime se pridružila međunarodnim naporima za sprečavanje erozije poreske osnovice. Prema izvještaju koji prenosi portal Bankar ovaj mehanizam je usmjeren na najveće korporativne sisteme kako bi se osiguralo da njihov profit ne ostane neoporezovan kroz prelivanje u zemlje sa nižim stopama. Novo pravilo direktno pogađa multinacionalne i domaće grupe koje ostvaruju značajne godišnje prihode na međunarodnom nivou.
Zakonski okvir i kriterijumi za oporezivanje
Skupština je usvojila Zakon o globalnom minimalnom porezu krajem februara dok je dokument zvanično objavljen u Službenom listu Crne Gore 10. marta 2026. godine. Osnovno pravilo nalaže da kompanije sa efektivnom poreskom stopom nižom od 15 odsto moraju platiti razliku kroz domaći dopunski porez. Ovaj prihod se direktno uliva u državni budžet čime se osigurava da dobit ostvarena na domaćem tržištu ostane oporezovana po globalno dogovorenom minimumu.
Nova pravila se odnose isključivo na subjekte koji su dio velikih grupa sa konsolidovanim prihodom od najmanje 750 miliona eura. Ovaj prag mora biti dostignut u najmanje dvije od četiri prethodne fiskalne godine. Važno je napomenuti da mala i srednja preduzeća ostaju izuzeta iz ovog sistema jer je fokus zakona na velikim korporacijama. Podaci pokazuju da se na ovaj način Crna Gora usklađuje sa trendom pooštravanja fiskalne discipline za globalne igrače.
Administrativne obaveze i kaznene odredbe
Obveznici su dužni da poreskom organu elektronski dostave prijavu najkasnije 18 mjeseci nakon isteka fiskalne godine. U istom roku je neophodno podnijeti poresku prijavu i izvršiti uplatu dopunskog poreza. Zakon predviđa stroge sankcije za nepoštovanje ovih rokova ili propuste u imenovanju odgovornog subjekta. Kazne za pravna lica kreću se u rasponu od 3.000 do 40.000 eura dok su za odgovorna lica predviđene globe do 4.000 eura.
Od primjene zakona su pod određenim uslovima izuzeti državni organi i međunarodne organizacije kao i penzioni fondovi. Takođe određeni investicioni fondovi i subjekti za ulaganje u nepokretnosti neće biti predmet ovog oporezivanja. Ovakva struktura zakona omogućava zaštitu javnog sektora i specifičnih finansijskih institucija dok istovremeno uvodi red u oporezivanje komercijalnih giganata. Sredstva prikupljena po ovom osnovu postaće trajni dio budžetskih prihoda.
