Registrovana nezaposlenost u Crnoj Gori pala je na istorijski minimum, ali taj podatak otkriva ekstremne razlike između regija. Prema pisanju portala Bankar, koji se poziva na Analizu makroekonomskih kretanja Ministarstva finansija za 2025. godinu, stopa nezaposlenosti u aprilu 2026. godine smanjena je na 8,49 odsto. I dok primorski gradovi bilježe gotovo punu zaposlenost, sjeverne opštine se suočavaju sa ciframa koje ukazuju na ekonomsku stagnaciju.
U Kotoru je stopa nezaposlenosti pala na svega 1,5 odsto, što u praksi znači da nezaposlenih gotovo i nema. Nasuprot tome, u Petnjici je bez posla čak 69,5 odsto građana, odnosno praktično sedam od deset radno sposobnih osoba. Ova razlika ilustruje postojanje dva potpuno odvojena tržišta rada unutar jedne države, gdje se jedno oslanja na turizam, a drugo pati od nedostatka privredne baze.
Strukturni disbalans i situacija na sjeveru
Teška situacija na sjeveru nije ograničena samo na Petnjicu. U Gusinju je stopa nezaposlenosti dostigla 60,4 odsto, dok u Andrijevici iznosi 51,8 odsto. U Plavu i Rožajama bez stalnog zaposlenja je skoro svaka druga osoba, sa stopama od 48,2 i 47,6 odsto. Ministarstvo finansija ocjenjuje da ovi regionalni disbalansi proizilaze iz neusklađenosti ponude i tražnje za radnom snagom.
Glavni grad i južna regija bilježe stabilnije parametre. Stopa nezaposlenosti u Podgorici tokom 2025. godine iznosila je 3,8 odsto, dok je u Ulcinju bila 8,6 odsto. Nikšić se nalazi u sredini sa stopom od 11,9 odsto. Ukupan broj zaposlenih u državi nastavio je da raste i u prvom kvartalu 2026. godine dostigao je 272 hiljade, što je povećanje u odnosu na prethodnu godinu.
Na kraju aprila ove godine na evidenciji Zavoda za zapošljavanje bilo je 25,6 hiljada nezaposlenih lica. Prema dodatnim podacima ZZZCG, taj broj je do kraja maja dodatno opao na 24,75 hiljada. Iako državni prosjek pokazuje oporavak, problem ostaje koncentrisan na sjeveru gdje su mogućnosti zapošljavanja i dalje veoma ograničene.
Analiza Ministarstva finansija naglašava da niska nezaposlenost na primorju potiče od razvijenih usluga i turizma. Ključni izazov u narednom periodu biće otvaranje održivih radnih mjesta van centralne i južne regije. Bez snažnijeg regionalnog razvoja, veliki dio sjevera će ostati izvan glavnih ekonomskih tokova, uprkos tome što se državni prosjek konstantno popravlja.
