Sistem upravljanja električnim i elektronskim otpadom u Crnoj Gori prošao je kroz korenite promene u poslednjem regulatornom ciklusu. Državni podsticaji koji su ranije direktno finansirali sakupljače i prerađivače više nisu u primeni. EE otpad Crna Gora sada tretira isključivo kroz model proširene odgovornosti proizvođača. To znači da građani i kompanije svoje stare uređaje moraju predavati ovlašćenim sakupljačima ili ih vraćati u trgovine putem sistema zamene staro za novo.
Prelazak na model proširene odgovornosti
Odluka o obustavi direktnih subvencija iz budžeta doneta je u skladu sa usklađivanjem sa propisima Evropske unije. Prethodni model se oslanjao na državnu pomoć koja se pokazala kao neodrživa na duži rok. Novi zakonski okvir prebacuje finansijski teret zbrinjavanja na uvoznike i proizvođače elektronske opreme. Oni su sada obavezni da finansiraju celokupan životni ciklus proizvoda koji plasiraju na domaće tržište.
Ova promena podrazumeva formiranje kolektivnih šema upravljanja otpadom. Umesto da čekaju pomoć od države, recikleri sada sklapaju komercijalne ugovore sa ovim organizacijama. Cilj je da se uspostavi tržišni mehanizam u kojem otpad postaje resurs a ne samo teret za javne finansije. Ipak, prelazni period je doneo određene izazove u kontinuitetu otkupa opreme od građana.
Praktična uputstva za odlaganje uređaja
Za prosečnog korisnika u 2026. godini najlakši put za zbrinjavanje kabastog otpada su reciklažna dvorišta. Lokalna komunalna preduzeća su proširila kapacitete za prihvat frižidera, veš mašina i televizora. Građani ove uređaje mogu predati bez naknade na označenim lokacijama u svojim opštinama. Važno je napomenuti da se ovi uređaji ne smeju ostavljati pored običnih kontejnera zbog prisustva opasnih materija.
Druga opcija je korišćenje prava pri kupovini nove opreme. Trgovci koji prodaju električne uređaje imaju zakonsku obavezu da preuzmu stari aparat istog tipa. Ova usluga je za kupca besplatna i ne zavisi od marke uređaja. Na ovaj način se osigurava da rashodovana tehnika direktno ulazi u legalne tokove reciklaže umesto da završi na divljim deponijama koje ugrožavaju životnu sredinu.
Uticaj na reciklažnu industriju i budućnost
Reciklažni centri u Crnoj Gori sada moraju biti efikasniji u izdvajanju sekundarnih sirovina poput bakra, aluminijuma i plemenitih metala. Ukidanje podsticaja je primoralo sektor da se profesionalizuje i investira u moderniju tehnologiju. Manji sakupljači koji nisu uspeli da se prilagode novim tržišnim standardima polako nestaju sa tržišta. Fokus je sada na kvalitetu obrade i maksimalnom smanjenju ostatka koji ide na deponiju.
Iako je prekid direktnog finansiranja delovao zabrinjavajuće, novi sistem donosi veću transparentnost. Inspekcijski organi sada lakše prate tokove otpada kroz jedinstveni digitalni registar. Svaki gram prikupljenog EE otpada mora biti evidentiran od momenta preuzimanja do finalne prerade. U narednim godinama se očekuje dodatno povećanje stopa prikupljanja kako bi Crna Gora ispunila preuzete međunarodne obaveze u zaštiti prirode.
