Najnoviji Gallupov izveštaj State of the Global Workplace 2026 otkriva dubok paradoks na domaćem tržištu rada gde je svega 15 odsto zaposlenih istinski angažovano na poslu. To praktično znači da je tek svaki sedmi radnik emocionalno povezan sa svojim radnim mestom. Iako je Srbija po ovom parametru ispred Hrvatske i Slovenije, niska angažovanost zaposlenih u Srbiji postaje kritična tačka za ekonomski rast.
Dok na poslu vlada apatija, 56 odsto radnika izražava zadovoljstvo svojim privatnim životom, što je iznad proseka Evropske unije. Ovaj ogroman jaz od 41 procentnog poena ukazuje na to da radna snaga ima energiju, ali je ne troši u kancelarijama. Istraživanje pokazuje da je angažovanost zabeležila pad od dva poena u odnosu na prethodni trogodišnji prosek, uprkos stabilizaciji stope nezaposlenosti na 8,7 procenata.
Gubici od sedam i po milijardi dolara
Emotivna „odjavljenost“ radnika nije samo sociološki problem već direktan finansijski udarac. Na globalnom nivou, neangažovanost košta ekonomiju 10 biliona dolara godišnje. Primenjeno na domaći bruto domaći proizvod od 85 milijardi dolara, procenjuje se da srpska privreda zbog ovog fenomena gubi oko 7,5 milijardi dolara svake godine kroz pad produktivnosti.
„To je prostor u kojem curi profit. Ako su zaposleni zadovoljni kod kuće a venu u kancelariji, problem nije u njima, problem je u sistemu vođenja koji ne ume da mobilizuje tu energiju”, ocenila je osnivačica konsultantske kuće HR Xcel Sanja Jevđenijević za Biznis.rs. Ona naglašava da niska angažovanost predstavlja merljiv odliv efikasnosti koji se ne može nadoknaditi prostim povećanjem broja radnika.
Kriza menadžmenta i „gerilska“ upotreba tehnologije
Poseban pritisak trpi srednji menadžment čija je angažovanost na globalnom nivou pala na rekordnih 22 odsto. U Srbiji se čak 31 odsto lidera oseća bez podrške u odnosu na svoje timove. Ovaj sloj rukovodilaca nalazi se između zahteva vrha kompanije za rezultatima i hronične nezainteresovanosti zaposlenih kojima upravljaju.
„Srednji menadžment je brana koja sprečava da se nezadovoljstvo prelije na klijente i ta brana sada puca“, upozorava Jevđenijević za Biznis.rs. Bez podrške ovim liderima, tehnološke inovacije poput veštačke inteligencije gube smisao. Podaci pokazuju da više od 75 odsto zaposlenih već koristi AI alate bez znanja rukovodstva, što se definiše kao „gerilska“ upotreba tehnologije.
Jevđenijević ističe da ovakva upotreba veštačke inteligencije služi radnicima isključivo da sebi olakšaju radni dan, a ne da unaprede poslovne procese. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u prvom kvartalu bilo zaposleno 2.355.857 lica. Ako se uzme u obzir procenat angažovanosti, realni motor rasta čini tek oko 353.000 radnika.
Srbija u regionalnom okruženju
Iako je situacija u zemlji alarmantna, Srbija ima nešto bolju startnu poziciju od komšija. U Hrvatskoj je angažovanost na nivou od 13 odsto, dok je u Sloveniji tek 12 odsto. Takođe, 51 odsto zaposlenih u Srbiji smatra da je sada povoljan trenutak za promenu posla, što je porast od dva poena u odnosu na prošlu godinu.
Emocionalna otpornost domaćih radnika i manji nivo stresa u poređenju sa regionom predstavljaju kapital za privlačenje investicija. Međutim, Jevđenijević zaključuje da je u 2026. godini zdrava organizaciona kultura jedini način da se zadrže kvalitetni kadrovi. Bez promene liderskog pristupa, tehnološki napredak će ostati u senci neiskorišćenog ljudskog potencijala.
