Republički zavod za statistiku objavio je zvanične podatke za prvi kvartal 2026. godine koji ukazuju na blagi pad aktivnosti na domaćem tržištu rada. Ukupan broj zaposlenih u Srbiji iznosio je 2.355.857 lica. Ovaj podatak predstavlja smanjenje od 0,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Statistički izveštaj pokazuje da je tržište izgubilo ukupno 9.037 radno angažovanih lica u poređenju sa prvim tromesečjem 2025. godine.
Struktura zaposlenosti i sektorske promene
Najveći udeo u ukupnoj zaposlenosti i dalje drže pravna lica gde radi 1.886.501 osoba. Međutim, upravo je u ovom segmentu zabeležen najveći nominalni pad od 10.965 lica. To je smanjenje od 0,6 odsto na godišnjem nivou. Nasuprot tome sektor preduzetništva beleži pozitivan trend. Broj preduzetnika i lica zaposlenih kod njih porastao je za 1,3 odsto i sada iznosi 425.737 osoba.
Situacija u poljoprivrednom sektoru ostaje nepovoljna sa stanovišta masovnosti. Broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen je na 43.619 lica. To je pad od 7,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Čak i u poređenju sa poslednjim kvartalom 2025. godine beleži se blagi negativni trend u ukupnim brojkama. Tržište je na kvartalnom nivou ostalo bez 609 zaposlenih lica.
Demografski izazovi i pritisak na ekonomski rast
Podaci Republičkog zavoda za statistiku dolaze u trenutku kada međunarodne finansijske institucije upozoravaju na ubrzano starenje populacije. Evropska banka za obnovu i razvoj ističe da demografske promene imaju dalekosežne posledice na ekonomiju. Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković naglasila je da manji broj radnika stvara fiskalne pritiske. Ovakvi trendovi mogu direktno usporiti rast bruto domaćeg proizvoda ispod njegovog punog potencijala.
Regionalni direktor EBRD Mateo Kolanđeli naveo je da je Srbija uprkos izazovima važan centar za investicije ove institucije. Svetska banka u svom najnovijem izveštaju procenjuje da će rast na Zapadnom Balkanu ostati umeren tokom 2026. godine. Kao ključno rešenje za nedostatak radne snage predlaže se veće uključivanje žena i mladih na tržište. Takođe se insistira na podizanju produktivnosti kroz nove tehnologije i obrazovne reforme.
Uticaj globalnih šokova na domaće prilike
Na stabilnost tržišta rada utiču i spoljni faktori poput rasta cena energenata. Nafta tipa Brent dostigla je cenu iznad 110 dolara po barelu zbog zastoja u pregovorima na Bliskom istoku. Ovakvi potresi povećavaju operativne troškove preduzeća što može uticati na njihove planove za novo zapošljavanje. Nemački institut Ifo već izveštava o padu barometra zapošljavanja na najniži nivo u poslednjih šest godina.
Domaći privrednici se u ovim okolnostima okreću modernizaciji i strateškim partnerstvima radi očuvanja konkurentnosti. Primeri iz prehrambene i logističke industrije pokazuju nastavak kapitalnih ulaganja uprkos neizvesnosti. Iako broj zaposlenih blago opada, rast produktivnosti ostaje jedini održiv odgovor na demografske promene. Srbija će u narednom periodu morati da balansira između socijalnih davanja i mera za podsticanje rada.
