U poslednjih pet godina broj građevinskih firmi u Hrvatskoj porastao je za 62 odsto prema najnovijim podacima Hrvatske obrtničke komore. Ovaj snažan uzlazni trend potvrđuje da je građevinarstvo postalo najdinamičniji deo domaće privrede. Samo u poslednjih godinu dana registrovano je preko hiljadu i po novih subjekata u ovom sektoru.
Analiza Obrtnog registra pokazuje da je u martu ove godine aktivno skoro sedamnaest hiljada građevinskih preduzetnika. Najveći udeo u ovom broju čine specijalizovane građevinske delatnosti. One beleže još drastičniji rast od preko sedamdeset odsto u istom petogodišnjem periodu.
Glavni pokretači ekspanzije sektora
Nekoliko ključnih faktora doprinelo je ovakvom omasovljenju građevinskih firmi. Obnova objekata nakon razornih zemljotresa u Zagrebu i na Banovini stvorila je ogromnu potražnju za izvođačima. Istovremeno je pojačan priliv sredstava iz evropskih fondova za velike infrastrukturne projekte.
Tržište nekretnina takođe igra presudnu ulogu u ovom procesu. Potražnja za stambenim kvadratima na obali i u većim gradovima ne jenjava godinama. To je motivisalo mnoge zanatlije da napuste rad kod drugih i pokrenu sopstveni biznis.
Struktura radova i regionalna raspodela
Najviše novih firmi registrovano je za instalaterske i završne radove. To uključuje uvođenje instalacija za vodu i grejanje kao i postavljanje podnih obloga. Fasadni radovi i ugradnja stolarije takođe beleže rekordne procente rasta u poslednjem kvartalu.
Geografski gledano primorski regioni prednjače u broju građevinskih subjekata. Splitsko dalmatinska i Istarska županija nalaze se na samom vrhu liste. Grad Zagreb prati ovaj trend sa visokim stepenom aktivnosti u novogradnji i rekonstrukciji.
Nedostatak radne snage kao stalni izazov
Iako raste broj registrovanih firmi sektor se i dalje bori sa hroničnim manjkom radnika. Broj zaposlenih u građevinskim obrtima porastao je za trećinu od 2021. godine. Ipak ta brojka nije dovoljna da pokrije sve otvorene projekte na tržištu.
Zbog nedostatka domaćih majstora firme se sve više okreću uvozu radne snage. Potreba za unapređenjem uslova rada i sigurnosti na gradilištima ostaje prioritet za strukovna udruženja. Dalji razvoj sektora zavisiće prvenstveno od stabilnosti cena materijala i dostupnosti stručnog kadra.
