Evropska unija se suočava sa ključnim trenutkom za svoju privrednu budućnost. Decenijama je evropski model počivao na stabilnom izvozu i jeftinoj energiji. Globalne promene su međutim poljuljale ove temelje. Danas Brisel pokušava da definiše strategiju koja će sprečiti dalji ekonomski zaostatak EU u odnosu na SAD i Kinu. Ovaj izazov zahteva duboke strukturne promene u načinu na koji kontinent investira i inovira.
Analiza uzroka privrednog usporavanja
Izveštaj Marija Dragija postavio je temelje za novu debatu o konkurentnosti. Bivši predsednik Evropske centralne banke upozorio je da je Evropa izgubila korak u digitalnoj revoluciji. Dok američke firme dominiraju softverskim tržištem, evropski tehnološki sektor stagnira. Kina sa druge strane preuzima primat u proizvodnji električnih vozila i čistih energija. Bez odlučne akcije Unija rizikuje da postane sekundarni igrač na svetskoj sceni.
Jedan od glavnih problema je visoka cena energenata. Evropska industrija plaća struju i gas znatno skuplje nego njeni konkurenti u Americi. To direktno utiče na konkurentnost fabrika i otežava zadržavanje proizvodnih kapaciteta unutar granica. Pored toga, administrativna opterećenja često usporavaju inovativne kompanije. Mnogi startapovi zbog toga odlučuju da presele svoje poslovanje u SAD gde su uslovi za rast povoljniji.
Potreba za masovnim investiranjem
Finansiranje predstavlja najslabiju tačku trenutnog sistema. Uniji nedostaje potpuno integrisano tržište kapitala koje bi omogućilo lakši protok privatnih investicija. Procene pokazuju da je Evropi potrebno dodatnih 800 milijardi evra godišnje za modernizaciju. Ovaj iznos je neophodan za prelazak na zelenu ekonomiju i razvoj veštačke inteligencije. Bez takvog obima ulaganja jaz u odnosu na vodeće sile će se samo produbljivati.
Pitanje zajedničkog zaduživanja ostaje tačka sporenja među državama članicama. Dok neke zemlje zagovaraju nove obveznice, druge su rezervisane prema ideji zajedničkog duga. Ipak postoji konsenzus da se trenutna fragmentacija tržišta mora prevazići. Snaga Evrope leži u njenoj jedinstvenoj veličini ali taj potencijal se ne koristi dovoljno. Koordinacija industrijske politike na nivou cele Unije postaje prioritet za kreatore politika u Briselu.
Put ka obnovi konkurentnosti
Budućnost evropske ekonomije zavisi od brzine reagovanja država članica u narednim godinama. Potrebna je snažna politička volja za sprovođenje reformi koje su često bolne. Politički lideri sada biraju između spore stagnacije i ambicioznih promena. Rezultat ove borbe odrediće mesto kontinenta u novom globalnom poretku. Vremena za oklevanje je sve manje dok globalna konkurencija nastavlja da ubrzava svoj razvoj bez zastoja.
