Evropska unija godinama pokušava da umanji uticaj američkih tehnoloških kompanija na svom finansijskom tržištu. Trenutno američki giganti poput korporacija Visa i Mastercard kontrolišu ogroman udeo transakcija unutar kontinenta. Iako postoje funkcionalni nacionalni sistemi oni često ne rade izvan granica matičnih država. Zbog toga se digitalna plaćanja u Evropi suočavaju sa ozbiljnim strukturnim izazovima u postizanju pune autonomije.
Centralno pitanje suvereniteta postaje sve važnije za evropske regulatore. Evropski napori da se stvori nezavisna platna mreža suočavaju se sa fragmentacijom tržišta i duboko ukorenjenim navikama korisnika. Većina banaka se i dalje oslanja na infrastrukturu iz Sjedinjenih Američkih Država za obradu svakodnevnih transakcija. To stvara ranjivost u slučaju geopolitičkih tenzija ili velikih tehničkih prekida.
Dominacija američkih kartičarskih sistema
Visa i Mastercard procesuiraju više od dve trećine svih kartičnih plaćanja u Evropi. U nekim zemljama taj procenat je znatno viši i dostiže skoro potpunu dominaciju. Ovakva situacija omogućava američkim kompanijama da diktiraju pravila i naknade za obradu podataka. Evropski trgovci nemaju mnogo izbora osim da prihvate ove uslove kako bi ostali konkurentni na tržištu.
Zavisnost nije samo ekonomska nego i tehnološka. Podaci o transakcijama evropskih građana često prolaze kroz servere koji se nalaze van jurisdikcije Evropske unije. Iako se poštuju stroga pravila o privatnosti kontrola nad samom infrastrukturom ostaje u rukama inostranih aktera. Ova činjenica podstiče Evropsku centralnu banku da ubrza rad na alternativnim rešenjima.
Pokušaj ujedinjenja kroz projekat Wero
Evropska platna inicijativa pokrenula je novi digitalni novčanik pod nazivom Wero. Cilj ovog projekta je da poveže banke širom kontinenta u jedinstven sistem za brza plaćanja. Wero bi trebalo da omogući korisnicima da šalju novac i plaćaju u prodavnicama bez posredstva američkih kartica. Implementacija je već počela u Nemačkoj i Belgiji dok se uskoro očekuje i u Francuskoj.
Ipak ovaj poduhvat prati niz poteškoća. Mnoge velike banke su prvobitno podržale ideju a zatim su se povukle zbog visokih troškova razvoja. Izgradnja potpuno novog ekosistema zahteva milijarde evra investicija i godine testiranja. Pored toga američke kompanije ne sede skrštenih ruku. One neprestano unapređuju svoje usluge i uvode nove pogodnosti za korisnike.
Digitalni evro kao potencijalno rešenje
Evropska centralna banka aktivno istražuje uvođenje digitalnog evra. To bi bila digitalna valuta centralne banke dostupna svim građanima. Digitalni evro bi služio kao direktna alternativa gotovini u digitalnom svetu. On bi pružio javnu opciju za plaćanje koja ne zavisi od komercijalnih interesa stranih korporacija. Njegova primena bi mogla da drastično promeni finansijski pejzaž.
Međutim proces uvođenja digitalnog evra je spor i oprezan. Potrebno je rešiti brojna pitanja privatnosti i uticaja na komercijalno bankarstvo. Kritičari strahuju da bi digitalna valuta mogla da destabilizuje tradicionalne banke u kriznim situacijama. Zbog toga se svaka faza pažljivo analizira pre donošenja konačnih odluka.
Dostizanje potpune nezavisnosti u ovoj oblasti zahtevaće decenije rada. Evropa mora da ubedi svoje građane da je prelazak na domaće sisteme siguran i koristan. Bez poverenja potrošača američke kompanije će ostati glavni igrači na tržištu. Budućnost evropskog suvereniteta u finansijama direktno zavisi od uspeha ovih ambicioznih i kompleksnih projekata.
