Poslovanje preduzeća Putevi Srbije u 2025. godini obeležio je dubok finansijski raskorak. Dok mreža auto-puteva ostvaruje impresivne prihode od naplate putarine, ukupni poslovni rezultat ukazuje na ozbiljne poteškoće. Minus Puteva Srbije u 2025. godini je praktično udvostručen u odnosu na prethodnu godinu. Ovakav ishod usledio je uprkos rekordnom saobraćaju i redovnim poskupljenjima naknada za korišćenje saobraćajnica.
Prema zvaničnim finansijskim izveštajima, neto gubitak preduzeća dostigao je nivo od 22 milijarde dinara. U poređenju sa 2024. godinom, kada je minus iznosio 11,4 milijarde dinara, radi se o drastičnom pogoršanju pozicije. Ovaj podatak posebno iznenađuje kada se uporedi sa prihodnom stranom budžeta. Država prosečno po svakom kilometru auto-puta prihoduje gotovo pola miliona evra na godišnjem nivou.
Rekordna naplata putarine i tranzitni potencijal
Ukupni prihodi od naplate putarine u 2025. godini iznosili su oko 436 miliona evra. S obzirom na to da je pod sistemom naplate nešto više od 924 kilometra, prosečan prihod po kilometru iznosi 472.000 evra. Ovaj priliv novca svedoči o značajnom tranzitnom potencijalu koji Srbija koristi. Ipak, taj kapital se brzo troši na pokrivanje operativnih rashoda koji su tokom godine neočekivano porasli.
Rashodi preduzeća su u 2025. godini eksplodirali i dostigli nivo od skoro 82 milijarde dinara. To je čak 12 milijardi više nego u prethodnoj poslovnoj godini. Najveći deo ovog novca odlazi na održavanje putne infrastrukture i troškove proizvodnih usluga. Uprava preduzeća navodi da su troškovi održavanja bili za 130 odsto veći od prvobitno planiranih. Inflacija i rast cena materijala dodatno su opteretili bilans.
Uzroci rasta dugovanja i strukturni izazovi
Ključni problem leži u činjenici da Putevi Srbije održavaju oko 17.000 kilometara saobraćajnica nižeg reda. Ovi putevi ne donose direktan prihod od putarine, ali zahtevaju stalna i velika ulaganja. Sav novac prikupljen na auto-putevima praktično se preliva u održavanje magistralnih i regionalnih pravaca. Zbog toga preduzeće ostaje zavisno od državnih subvencija i transfera iz republičkog budžeta.
Međunarodni monetarni fond je u svojim izveštajima upozorio na akumulirane dugove prema dobavljačima. Ovi dugovi su krajem 2025. godine dostigli iznos od oko 200 miliona evra. Fiskalni savet je takođe izrazio sumnju u održivost modela finansiranja. Promena pravnog statusa u društvo sa ograničenom odgovornošću predstavlja pokušaj uvođenja strože finansijske discipline. Efikasnije upravljanje resursima biće prioritet.
Reforme su neophodne kako bi se uskladili visoki prihodi sa rastućim troškovima. Država će nastaviti da dotira sistem, ali se očekuje veća transparentnost u trošenju sredstava. Poboljšanje finansijske pozicije zavisiće od realizacije plana naplate putarina za teška teretna vozila na putevima nižeg reda. Do tada će paradoks visokih prihoda i rastućih minusa ostati glavna karakteristika ovog sektora.
