Nemačka je za unapređenje sistema dualnog obrazovanja u Srbiji izdvojila ukupno 60 miliona evra. Ambasadorka Nemačke Anke Konrad zvanično je predstavila ovu investiciju tokom ceremonije otvaranja novog Trening centra pri Mašinskoj školi „Pančevo“. Ovaj finansijski paket predstavlja ključni deo programa pod nazivom „Good jobs for Serbia“. Od ukupnih sredstava deset miliona evra predstavljaju bespovratna sredstva koja su namenjena jačanju kapaciteta malih i srednjih preduzeća u zemlji. Nemačka razvojna saradnja je u proteklih 25 godina u Srbiju uložila ukupno 2,5 milijarde evra.
Ambasadorka Konrad je istakla da Nemačka poseduje dugu tradiciju uspešnog povezivanja teorije i praktičnog rada. „Nemačka je odlučila da uvede snažnu komponentu za promovisanje dualnog obrazovanja u Srbiji kao deo podrške srpskoj ekonomiji“, rekla je ambasadorka Konrad, prenosi Beta. Prema njenim rečima slični programi se trenutno uspešno realizuju u strukovnim školama u Kuli, Kragujevcu i Beogradu. Planirano je da se ova značajna podrška nastavi i u budućim fazama razvoja obrazovnog sistema.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da je ulaganje u dualno obrazovanje od suštinskog značaja za budućnost mladih. On je ukazao na podatak da u Srbiji u ovom sistemu učestvuje svega 1.200 kompanija, dok ih je u Nemačkoj čak 400.000. „Mi ćemo morati sebe i svoje navike da menjamo, bez toga nema budućnosti“, izjavio je Vučić tokom ceremonije. On je poručio da će država aktivno raditi na tome da se veći broj domaćih firmi uključi u ovaj program.
Ekonomski rast i javne finansije Srbije
Pored obrazovnog sektora država beleži izuzetne ekonomske rezultate u prvom kvartalu tekuće godine. Aleksandar Vučić je za TV Pink izjavio da će stopa rasta bruto društvenog proizvoda iznositi tri odsto. On predviđa da će Srbija imati najveći privredni rast u celoj Evropi čime će prestići ekonomije poput Litvanije i Portugala. Republički zavod za statistiku je zvanično potvrdio ove navode i saopštio da je realni rast BDP-a u prvom tromesečju zaista dostigao zacrtanih tri odsto.
Pozitivni makroekonomski trendovi otvaraju prostor za potencijalno značajno povećanje plata i penzija u Srbiji. „To je jedna lepa vest u moru teških koje dolaze iz sveta“, konstatovao je Vučić govoreći o trenutnim ekonomskim parametrima. Stopa javnog duga zemlje je ostala stabilna na nivou od 45 odsto BDP-a što je uspeh u svetskim okvirima. Predsednik je naglasio da je ovaj nivo duga praktično upola manji u poređenju sa najrazvijenijim evropskim ekonomijama u tekućoj godini.
Energetski sektor se suočava sa izazovima zbog kontrole cena goriva na domaćem tržištu. Država je kroz smanjenje akciza i pokrivanje troškova do sada ostala bez oko 100 miliona evra prihoda. „Ako se ovako nastavi imaćemo ogromno krvarenje“, upozorio je Vučić komentarišući uticaj globalnih cena nafte. Uprkos gubicima Srbija trenutno raspolaže viškovima benzina pa je odobren izvoz kontingenta od 12.000 tona u susednu Bosnu i Hercegovinu radi održavanja tržišne stabilnosti.
Srbija nastoji da kroz implementaciju nemačkog modela obrazovanja i stabilne ekonomske reforme osigura dugoročni razvoj privrede. Fokus državnog vrha ostaje na privlačenju većeg broja domaćih preduzeća u sistem dualne nastave kako bi se stvorili kompetentni kadrovi. Planirana izgradnja fabrike robota nakon predstojeće posete Kini najavljuje dolazak visokih tehnologija u industrijski sektor. Iako energetska kriza nameće budžetska opterećenja niski javni dug i rast BDP-a omogućavaju nastavak investicija u obrazovanje i infrastrukturu.
