Najnovije fiskalne projekcije ukazuju na značajnu promenu u strukturi javnih prihoda Srbije. Dok većina kategorija stagnira ili beleži blagi pad udela u ekonomskoj aktivnosti, dve stavke se jasno izdvajaju. Porez na dohodak i doprinosi su jedini prihodi čije će učešće u BDP-u Srbije rasti u narednom periodu. Ova tendencija odražava promene na tržištu rada i kretanje zarada koje nadmašuju opštu stopu inflacije.
Analitičari ističu da ovakav trend nije slučajan. On je direktna posledica rasta zaposlenosti i stalnog povećanja minimalne cene rada. Kako nominalne zarade rastu brže od realnog rasta privrede, tako se i obaveze po osnovu rada akumuliraju većom brzinom. Ovo stvara specifičnu situaciju u kojoj se država sve više oslanja na oporezivanje rada umesto na samu potrošnju.
Promena uloge poreza na potrošnju
Dugo su porez na dodatu vrednost i akcize bili glavni motori punjenja državne kase. Međutim, procenjuje se da će njihov udeo u bruto domaćem proizvodu postepeno opadati. To se dešava zbog promene strukture uvoza i stabilizacije cena energenata na globalnom tržištu. Potrošnja više ne prati isti tempo rasta kao što je to bio slučaj u godinama visoke inflacije.
Smanjenje udela akciza posebno je vidljivo kod duvanskih proizvoda i goriva. Potrošačke navike se menjaju, a energetska efikasnost polako uzima maha u celom društvu. Zbog toga se fokus budžetske stabilnosti pomera ka stabilnijim izvorima. Porez na dohodak i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje postaju stubovi na kojima će se temeljiti buduća javna potrošnja.
Stabilnost kroz doprinose za osiguranje
Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje čine najveći deo ovog rasta. Njihov značaj je višestruk jer direktno utiču na održivost penzionog fonda. Država ovim putem pokušava da dodatno smanji dotacije iz budžeta za redovnu isplatu penzija. Veće učešće ovih prihoda u BDP-u znači manji pritisak na ukupni deficit i zdraviju strukturu javnih finansija Srbije.
S druge strane, porez na dohodak građana profitira od širenja baze poreskih obveznika. Sve veći broj formalno zaposlenih u sektorima sa visokom dodatom vrednošću doprinosi boljem punjenju budžeta. IT sektor i industrija usluga predvode ovaj trend. Iako poreske stope ostaju nepromenjene, sam rast osnovice čini svoje i donosi veće prihode sistemu.
Srbija ulazi u fazu u kojoj će radna snaga i njeno oporezivanje biti ključni faktor fiskalne održivosti. Prilagođavanje sistema ovim trendovima biće neophodno kako bi se održala ravnoteža između privrednog rasta i socijalnih potreba. Očekuje se da će porez na dohodak i doprinosi nastaviti ovaj trend rasta i u godinama koje dolaze kroz reformu poreske administracije.
