Privredni rast Zapadnog Balkana u 2026. godini iznosiće 2,8 odsto, što predstavlja smanjenje od 0,3 procentna poena u odnosu na ranije projekcije. Svetska banka u novom redovnom ekonomskom izveštaju navodi da na ovakav trend direktno utiču sukobi na Bliskom istoku i uporna globalna inflacija. Regionalna ekonomija suočava se sa pojačanom neizvesnošću koja pogađa i domaćinstva i preduzeća širom regiona. Donosioci odluka moraju se fokusirati na dugoročne reforme tržišta rada i produktivnost kako bi ublažili pritiske na životni standard građana.
Demografski izazovi i odlazak radne snage
Pored spoljnih faktora, unutrašnji demografski izazovi postaju ključna prepreka za snažniji oporavak i ekonomsku otpornost. Stanovništvo regiona stari brže nego u ostatku Evrope, a procene ukazuju da će tokom naredne decenije svaka peta osoba na Zapadnom Balkanu biti starija od 65 godina. Istovremeno, radno sposobno stanovništvo nastavlja da napušta zemlje u potrazi za boljim platama i perspektivama u inostranstvu. Odlazak mladih i obrazovanih kadrova stvara duboke praznine u ključnim privrednim sektorima.
Manjak radne snage predstavlja paradoks jer u regionu postoji značajan broj ljudi koji su isključeni sa tržišta rada ili su odustali od traženja posla. Svetska banka naglašava da bi aktiviranje žena i mladih moglo značajno da podstakne regionalnu ekonomiju i ubrza konvergenciju sa razvijenim zemljama. Ukoliko bi stopa učešća radne snage bila na nivou Evropske unije, region bi dobio oko 2,8 miliona novih radnika. To bi direktno povećalo godišnje stope rasta za najmanje 0,35 procentnih poena.
Investicije i regionalna saradnja
Evropska banka za obnovu i razvoj takođe potvrđuje značaj Srbije kao važnog regionalnog centra za širi region. Mateo Kolanđeli je istakao da je ova institucija investirala više od deset milijardi evra u Srbiju tokom četvrt veka poslovanja. Četvrtina tog ukupnog iznosa uložena je samo u protekle tri godine, što svedoči o intenzivnom investicionom ciklusu. Fokus saradnje ostaje na tehnologijama koje povećavaju produktivnost i strukturnim reformama koje bi trebalo da unaprede poslovno okruženje i privuku nove investicije.
Na regionalnu ekonomsku stabilnost direktno utiču i globalna kretanja na tržištu energenata i sirovina. Cena nafte tipa brent premašila je 110 dolara po barelu usled izostanka napretka u pregovorima između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Ovakav skok cena energenata dodatno podstiče inflatorne pritiske i stvara nove troškove za transport i proizvodnju. Centralne banke bi zbog toga mogle da nastave sa restriktivnom politikom visokih kamatnih stopa kako bi pokušale da obuzdaju rastuće cene i stabilizuju tržišta.
Smanjenje troškova kroz SEPA sistem
Pozitivan iskorak za privredu i građane predstavlja zvanično pridruživanje Srbije SEPA sistemu od 5. maja. Ukupno 18 poslovnih banaka omogućiće brže, efikasnije i značajno jeftinije transakcije u evrima unutar jedinstvenog područja plaćanja. Novi sistem će direktno smanjiti troškove novčanih doznaka, što je od strateškog značaja za hiljade domaćinstava. Skoro 45 odsto doznaka u Srbiju dolazi iz zemalja članica Evropske unije, a novi tarifnici banaka već najavljuju povoljnije uslove za sve korisnike.
Ekonomski izgledi Zapadnog Balkana u narednom periodu zavisiće prvenstveno od sposobnosti država da sprovedu neophodne strukturne reforme. Iako spoljni geopolitički šokovi diktiraju tempo rasta, unutrašnja stabilnost tržišta rada i energetska diversifikacija ostaju ključni prioriteti za sve vlade u regionu. Uključivanje neiskorišćenih ljudskih talenata u privredne tokove može ublažiti negativne efekte demografskog starenja. Ovakav pristup je jedini put ka osiguravanju održivog i dugoročnog ekonomskog napretka celokupnog regiona.
