Fleš procena rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u prvom kvartalu 2026. godine iznosi tri odsto, što je značajno iznad prvobitno planiranih 2,6 odsto. Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali saopštio je ove podatke tokom sastanka sa delegacijom Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koju predvodi Anet Kjobe. Prema njegovim rečima martovski rezultati ukazuju na snažniji ekonomski oporavak od ranijih projekcija.
„Najnoviji podaci za mart 2026. godine ukazuju na značajno bolje rezultate od očekivanih. Fleš procena rasta BDP-a u prvom kvartalu iznosi tri odsto, što je značajno iznad prvobitno planirane dinamike, koja je iznosila 2,6 odsto, a koja je bila u skladu sa ostvarivanjem godišnjeg rasta od tri odsto“, rekao je Mali, a saopštilo Ministarstvo finansija. On je istakao da ovakav trend daje čvrstu osnovu za ostvarivanje ciljanog privrednog rasta na nivou cele godine.
Statistički podaci za mart pokazuju da je industrijska proizvodnja porasla za 6,4 odsto međugodišnje. Ovim rezultatom je neutralisan pad zabeležen u prva dva meseca ove godine. Posebno snažan doprinos dala je prerađivačka industrija sa desezoniranim rastom od 11,4 odsto u odnosu na februar. Promet u trgovini na malo takođe je premašio očekivanja uz realni rast od 14 odsto što ukazuje na visoku domaću tražnju.
Fiskalna stabilnost i planirane investicije
Fiskalni okvir Srbije ostaje usidren u srednjoročnim ciljevima sa deficitom do tri odsto BDP-a u ovoj i narednoj godini. Planirano je dalje smanjenje deficita na 2,5 odsto do 2028. godine. Ovakva politika omogućila je da se javni dug smanji sa prošlogodišnjih 44,4 odsto na trenutnih 41,7 odsto udela u bruto domaćem proizvodu.
„Srbija je pronašla svoje izvore rasta. Mi ćemo sledeće godine biti domaćin najveće specijalizovane Expo izložbe i velika ulaganja koja prate organizaciju ove manifestacije biće naš dodatni motor rasta na koji snažno računamo“, objasnio je Mali. Država planira da zadrži nivo javnih investicija na oko 6,7 odsto BDP-a. Ministar je naglasio da postignuta stabilnost neće biti ugrožena ni po koju cenu.
Doprinos IKT sektora ukupnoj privredi
Pored industrije i trgovine značajan faktor rasta ostaje IKT sektor. U prva dva meseca ove godine ovaj sektor je ostvario suficit u razmeni sa svetom od 538 miliona evra. Ukupan izvoz usluga u ovom periodu dostigao je 713 miliona evra. Iako su u nekim kompanijama zabeležena otpuštanja podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da broj zaposlenih u ovom sektoru i dalje raste.
