Ukupni javni dug Srbije na početku ove godine iznosi više od 39 milijardi evra. Prema najnovijim podacima Uprave za javni dug, struktura poverilaca pokazuje jasnu dominaciju tržišnih instrumenata. Srbija najviše duguje investitorima koji su ulagali u evroobveznice koje je emitovala država na međunarodnom finansijskom tržištu. Ovaj podatak potvrđuje trend prelaska sa institucionalnog zaduživanja na tržišne izvore finansiranja.
Dominacija evroobveznica u strukturi duga
Dug prema vlasnicima evroobveznica dostigao je iznos od 10,32 milijarde evra. To predstavlja ubedljivo najveću pojedinačnu stavku u ukupnim obavezama države. Ovi investitori su mahom veliki investicioni fondovi i banke koji su kupovali srpske obveznice na međunarodnim berzama. Država ovaj novac koristi za pokrivanje budžetskog deficita i realizaciju velikih infrastrukturnih projekata.
Stručnjaci ističu da je poverenje ovih investitora ključno za održavanje finansijske stabilnosti. Svaka nova emisija obveznica zavisi od trenutnog kreditnog rejtinga zemlje. Srbija je poslednjih godina uspela da zadrži stabilan nivo zaduživanja putem ovog instrumenta. Ovakav vid finansiranja omogućava državi veću fleksibilnost u upravljanju likvidnošću ali nosi i rizike kretanja kamatnih stopa.
Ko su ostali veliki poverioci Srbije
Iza kupaca evroobveznica nalaze se investitori koji ulažu u dugoročne državne hartije od vrednosti u dinarima. Njima država duguje oko 7,28 milijardi evra. Treće mesto na listi poverilaca drže komercijalne banke sa potraživanjima od 4,7 milijardi evra. Ovaj segment duga beleži blagi rast u odnosu na prethodnu godinu. To pokazuje da se država oslanja i na domaće bankarske resurse.
Na listi značajnih kreditora ističe se i kineska Eksport-import banka. Njoj Srbija duguje približno 2,8 milijardi evra po osnovu potpisanih ugovora za projekte. Međunarodni monetarni fond i Svetska banka ostaju važni partneri. Međutim njihovo učešće u ukupnom dugu je znatno manje nego ranijih decenija. Dug prema stranim vladama po osnovu kredita iznosi oko 2,66 milijardi evra.
Valutni profil i učešće duga u BDP-u
Valutna struktura duga i dalje je dominantno u stranim valutama. Čak 77,5 odsto javnog duga vezano je za evro ili dolar. Najveći udeo ima evro sa skoro 60 procenata ukupnog iznosa. Dolar učestvuje sa oko 12 odsto dok je učešće dinara nešto veće od jedne petine. Ovakva struktura zahteva pažljivo upravljanje deviznim kursem kako bi se izbeglo naglo povećanje obaveza u domaćoj valuti.
Trenutni nivo javnog duga iznosi oko 44,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. To je znatno ispod granice od 60 procenata koju propisuju kriterijumi iz Mastrihta. Iako je nominalni iznos duga u evrima rastao njegov udeo u BDP-u je ostao pod kontrolom. Država planira da nastavi sa redovnim izmirivanjem obaveza i novim aukcijama na domaćem i stranom tržištu kapitala.
