Evropska unija privremeno je zaustavila isplatu finansijske podrške Srbiji u okviru novog Plana rasta za Zapadni Balkan zbog izostanka napretka u ključnim reformama. Sredstva EU iz Plana rasta trenutno su zamrznuta jer Brisel čeka konkretne poteze Beograda u vezi sa preporukama Venecijanske komisije. Sporna tačka su takozvani „Mrdićevi zakoni“ i ukupna situacija u pravosudnom sistemu. Ukoliko Srbija ne ispuni tražene uslove, postoji rizik da trajno ostane bez iznosa većeg od milijardu evra koji bi potom bio preusmeren drugim državama u regionu.

Brisel insistira na ispunjavanju preporuka Venecijanske komisije

Odluka o stopiranju isplata temelji se na proceni da je Srbija nazadovala u oblasti vladavine prava. „Za sada smo zaustavili sve isplate iz Plana rasta zato što je Srbija nazadovala u oblasti pravosuđa i dokle god to ne poprave, neće moći do dobiju finansijsku podršku EU“, rekla je komesarka EU za proširenje Marta Kos, prenosi eKapija. Ova blokada direktno je vezana za usvajanje pravnih rešenja koja moraju biti usklađena sa evropskim standardima pre nego što Evropska komisija odobri prve tranše novca.

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović negirao je da se radi o trajnom zamrzavanju fondova. „Evropska komisija veoma jasno kaže da nema govora ni o kakvom zamrzavanju ili blokiranju finansijskih sredstava, već da postoji kontinuirana procena ispunjenosti kriterijuma za isplatu“, naglašava Starović prilikom gostovanja na RTS-u. On je najavio da će se o preporukama Venecijanske komisije u parlamentu raspravljati do kraja maja, čime bi se stvorili uslovi za deblokadu.

Ekonomski pokazatelji i javni dug u fokusu

Dok se čeka rešenje političkih uslova, predsednik Aleksandar Vučić izneo je optimistične prognoze o privrednom rastu. Prema njegovim rečima, stopa rasta BDP-a Srbije u prvom kvartalu iznosiće tri odsto, što bi mogao biti najbolji rezultat u Evropi. Vučić je za TV Pink naveo da bi ovakav rezultat omogućio značajno povećanje plata i penzija, naglašavajući da prosečan rast u evropskim zemljama iznosi tek 0,8 odsto.

Međutim, država se suočava i sa gubicima zbog energetske krize i intervencija na tržištu. Zbog smanjenja akciza na gorivo i rasta troškova, budžet je do sada izgubio oko 100 miliona evra. Uprkos tim rashodima, javni dug se održava na nivou od 45 odsto BDP-a, što je znatno niže u poređenju sa mnogim razvijenim ekonomijama EU. To praktično znači da je zaduženost države za polovinu manja od proseka najmoćnijih evropskih zemalja.

Saradnja sa Nemačkom i problemi u izvozu

Nemačka nastavlja da pruža podršku srpskoj ekonomiji kroz projekte obrazovanja. Ambasadorka Anke Konrad izjavila je da je za program „Good jobs for Serbia“ izdvojeno ukupno 60 miliona evra. Od tog iznosa, 10 miliona su bespovratna sredstva namenjena razvoju dualnog obrazovanja. Nemačka razvojna saradnja je u poslednjih 25 godina u Srbiju investirala ukupno 2,5 milijarde evra radi unapređenja životnih uslova i energetske bezbednosti.

Na polju trgovine sa EU pojavili su se novi izazovi, posebno u poljoprivredi. Evropska komisija je objavila da su u isporuci malina za Francusku pronađene povišene količine kadmijuma. Analiza je pokazala prisustvo od 0,071 miligrama po kilogramu, dok je dozvoljena granica 0,04 miligrama. Francuske vlasti su zbog toga zadržale pošiljku, klasifikujući rizik kao ozbiljan po zdravlje potrošača.