Razvoj inovacija u Srbiji direktno zavisi od pristupačnosti pravne zaštite i kapitala za rano poslovanje. Mladi preduzetnici se često suočavaju sa visokim administrativnim taksama koje otežavaju očuvanje originalnih rešenja. Zaštita intelektualne svojine predstavlja osnovnu polugu rasta ali visoki troškovi postupka ostaju nepremostiva prepreka za timove bez početnog kapitala. Bez adekvatne podrške države i finansijskog sektora mnoge ideje ostaju nerealizovane ili se sele u povoljnija poslovna okruženja.
Izazovi procesa registracije patenata
Postupak registracije patenta na međunarodnom nivou zahteva značajna finansijska sredstva za takse i angažovanje stručnjaka. Startapi u ranoj fazi razvoja retko raspolažu budžetom koji može da pokrije ove troškove bez ugrožavanja osnovnog poslovanja. Mnogi od njih zbog toga odlažu zaštitu svojih pronalazaka što otvara prostor za konkurenciju. Potrebno je uvesti dodatne subvencije koje bi pokrivale veći deo troškova pred domaćim i stranim zavodima.
Troškovi angažovanja pravnih zastupnika dodatno opterećuju ionako skromne budžete mladih kompanija. Bez stručne pomoći proces zaštite često biva neuspešan zbog proceduralnih grešaka. Smanjenje taksi za inovativna preduzeća bi značajno stimulisalo broj domaćih patenata. Trenutni sistem zahteva reformu koja bi prepoznala specifične potrebe tehnološkog sektora u povoju.
Kreditni uslovi kao kočnica razvoja
Bankarski sektor u regionu i dalje primenjuje tradicionalne modele procene rizika koji ne pogoduju tehnološkim firmama. Startapi obično nemaju materijalnu imovinu koju mogu ponuditi kao zalogu za dobijanje neophodnih pozajmica. Čvrsti kriterijumi obezbeđenja kredita onemogućavaju brže skaliranje i ulaganje u istraživanje. Uvođenje garantnih šema prilagođenih inovativnim firmama moglo bi značajno da promeni trenutnu dinamiku na tržištu kapitala.
Blazi kreditni uslovi podrazumevaju prepoznavanje intelektualne svojine kao validnog sredstva obezbeđenja. Takav pristup bi omogućio osnivačima da zadrže veći udeo u vlasništvu umesto preranog oslanjanja na rizični kapital. Finansijske institucije moraju razviti nove instrumente za procenu vrednosti softvera i digitalnih rešenja. Tek tada će bankarski krediti postati realna opcija za domaće inovatore.
Sistemska podrška inovacijama
Unapređenje regulatornog okvira i olakšavanje pristupa sredstvima su ključni faktori za dugoročnu stabilnost domaćih inovatora. Smanjenje taksi i fleksibilniji bankarski proizvodi stvorili bi ambijent u kojem znanje postaje primarni kapital. Tek tada možemo očekivati da domaći startap ekosistem postane konkurentan na globalnom nivou. Dosadašnja iskustva pokazuju da su direktni podsticaji najefikasniji alat za podršku tehnološkom preduzetništvu.
