Evropska unija suočava se sa drastičnim poskupljenjem uvoza nafte i gasa. Troškovi uvoza energenata porasli su za više od 30 milijardi evra usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku. Evropski komesar za energetiku Dan Jergensen potvrdio je ove podatke na konferenciji za novinare u Briselu. On je naglasio da Evropska komisija sada insistira na hitnom ubrzanju prelaska energetskog sistema na alternativne izvore.
Prema procenama Evropske komisije čak 57 odsto energije koju Unija troši potiče iz uvoza ugljovodonika. To znači da više od polovine svih potreba zavisi od stranih tržišta. Tokom 2025. godine EU je za nabavku fosilnih energenata izdvojila približno 340 milijardi evra. Od 28. februara 2026. godine kada je počeo sukob u koji su uključeni Izrael, SAD i Iran potrošene su dodatne 24 milijarde evra.
Plan za prevazilaženje energetske krize
Evropska komisija je u aprilu predstavila novi strateški plan za suočavanje sa krizom. Cilj dokumenta je brža integracija čistih izvora energije unutar granica Unije kako bi se smanjila zavisnost od spoljnih dobavljača. „Troškovi EU za nabavku fosilnih energenata od početka sukoba povećani su za više od 30 milijardi evra“, izjavio je Dan Jergensen na konferenciji za novinare u Briselu, prenosi TASS.
Analitičari primećuju da visoke cene uvoza direktno utiču na industrijsku proizvodnju i kupovnu moć građana širom kontinenta. Dok se troškovi gomilaju Brisel pokušava da sinhronizuje nacionalne energetske politike država članica. Fokus ostaje na dekarbonizaciji i razvoju infrastrukture za obnovljive izvore. Ipak realizacija ovih ambicioznih projekata zahteva vreme dok tekući troškovi uvoza nastavljaju da rastu na dnevnom nivou.
