Prvo godišnje istraživanje pod nazivom Puls štednje otkrilo je da tri četvrtine građana Srbije trenutno poseduje neki vid ušteđevine. Rezultati ove opsežne analize pokazuju da stanovništvo štednju ne posmatra samo kao puko odvajanje novca već kao ključnu osnovu za dugoročnu finansijsku samostalnost. Većina ispitanika bira model redovnog mesečnog odvajanja manjih iznosa. Ovo istraživanje AikBank ukazuje na to da su navike stečene u porodici i ekonomska neizvesnost glavni pokretači ovakvog ponašanja kod većine domaćih štediša.
Navike i demografija štediša u Srbiji
Podaci iz izveštaja pokazuju da šezdeset odsto štediša svakog meseca sistematski odvaja određena sredstva za budućnost. Trećina ispitanika novac na stranu stavlja odmah po prijemu plate dok dvadeset tri odsto štedi samo ono što preostane na kraju meseca. Najaktivnija grupa su građani starosti između 30 i 39 godina. Regionalno gledano najviše se štedi na području Beograda i Šumadije gde je zabeležen najveći broj aktivnih štediša u odnosu na ostale delove zemlje.
Analiza je obuhvatila i razloge zbog kojih se građani odlučuju na ovaj korak u kriznim vremenima. Skoro polovina ispitanika navodi da je štednja navika koju su usvojili unutar svoje porodice. Sa druge strane četrdeset četiri odsto građana štedi zbog nesigurnosti izazvane spoljašnjim faktorima kao što su inflacija i promene na tržištu rada. Ovi faktori su u poslednje tri godine motivisali čak trideset tri odsto novih štediša da počnu sa odvajanjem novca.
Motivacija i prag finansijske sigurnosti
Kada je reč o idealnom iznosu za finansijski mir svaki četvrti građanin Srbije smatra da bi se osećao potpuno spokojno sa preko 20.000 evra štednje. Istovremeno dvadeset tri odsto ispitanika veruje da je iznos između 5.000 i 10.000 evra sasvim dovoljan za osećaj komfora. Ovi podaci jasno reflektuju težnju ka stvaranju stabilne rezerve u neizvesnim vremenima. Ovo istraživanje potvrđuje da je sigurnost primarni motiv za čuvanje novca u bankarskim institucijama dok visina kamate dolazi na drugo mesto.
Građani i dalje ulaganje u nekretnine vide kao najsigurniji način za dugoročno očuvanje vrednosti kapitala. Čuvanje gotovine kod kuće i klasična štednja u banci dele sličan nivo poverenja sa po dvadeset procenata glasova. Petar Jovanović ispred AikBank navodi da institucija strateški radi na edukaciji klijenata o prednostima čuvanja novca. Cilj je širenje ponude proizvoda koji su u potpunosti prilagođeni različitim navikama i finansijskim mogućnostima svih kategorija stanovništva u Srbiji.
Barijere i izazovi kod neaktivnih štediša
Četvrtina stanovništva još uvek nije počela sa procesom štednje a kao glavni preduslov za promenu te odluke navode isključivo veće plate ili penzije. Najveći izazovi za ovu grupu su nedostatak motivacije i nedovoljna disciplina da se izdvojena sredstva ne troše pre vremena. Čak trideset devet odsto onih koji ne štede kaže da bi ih na otvaranje računa opredelila isključivo maksimalna sigurnost uloga. Fleksibilnost u pristupu sredstvima takođe igra značajnu ulogu u njihovim odlukama.
Novo istraživanje AikBank nudi precizan uvid u finansijsku kulturu i prioritete domaćih potrošača u aktuelnom ekonomskom okruženju. Naglašena potreba za sigurnošću i konkretni ciljevi poput kupovine nekretnina ili zdravstvene zaštite jasno definišu pravce kretanja kapitala. Iako inflacija podstiče oprez kontinuirana edukacija i razvoj novih bankarskih proizvoda ostaju ključni faktori rasta depozita. Rezultati potvrđuju da je štednja postala neodvojivi deo planiranja stabilne budućnosti.
