Ministarstvo zaštite životne sredine objavilo je zvanično obaveštenje o projektu modernizacije brze pruge na Koridoru 10 kroz Severnu Makedoniju koja bi mogla da bude u funkciji do 2031. godine. Kako prenosi Biznis.rs pozivajući se na portal eKapija notifikacija je Srbiji dostavljena u skladu sa međunarodnom ESPOO konvencijom o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu. Radovi na ovoj deonici počinju na samoj granici dve države kod prelaza Tabanovce.
Tehnički detalji i transformacija makedonske trase
Projekat predviđa potpunu transformaciju postojeće pruge u modernu dvokolosečnu i elektrifikovanu saobraćajnicu dužine 195 kilometara. Nova infrastruktura projektovana je za brzine do 160 kilometara na sat u putničkom i oko 120 kilometara na sat u teretnom saobraćaju. Postojećih šest tunela biće van funkcije jer njihove krivine ograničavaju brzinu na svega 60 km/h.
Planirana je izgradnja čak 19 novih tunela ukupne dužine od 19 kilometara na deonici između Skoplja i Đevđelije. Pored toga predviđeno je postavljanje 59 novih objekata koji uključuju mostove u dužini od 2,65 km kao i podvožnjake i nadvožnjake. Radovi podrazumevaju iskop oko 18,8 miliona kubika materijala i ugradnju preko 45.000 tona šina.
Pruga će biti opremljena evropskim sistemom za kontrolu vozova ETCS Nivo 1 i savremenom GSM-R komunikacijom. Unutar tunela će se umesto klasičnog tucanika koristiti betonske ploče. Prema navodima u dokumentaciji na koju se poziva Biznis.rs projekat predviđa i novu železničku vezu sa aerodromom u Skoplju što će olakšati kretanje putnika u regionu.
Strateški značaj za Srbiju i povezivanje sa Nišom
Ova modernizacija se direktno nadovezuje na planove Srbije za južni krak Koridora 10. Za deonicu Beograd-Niš u toku je priprema dokumentacije za prugu brzine do 200 kilometara na sat. Radovi na delu Niš-Brestovac već se izvode uz finansiranje iz EU IPA fondova dok se za deo do granice radi tehnička dokumentacija.
Završetak svih faza omogućiće brži transport robe iz ključnih grčkih luka Solun i Pirej na koje se oslanja domaća privreda. Pored efikasnijeg uvoza i izvoza Srbija će profitirati od većih prihoda od tranzitnih taksi. Modernizovana pruga će privući kargo operatere koji povezuju Centralnu Evropu sa Egejskim morem i smanjiti vreme putovanja putnika na svega nekoliko sati.
