Uvođenje elektronskih doznaka predstavlja značajan korak u modernizaciji zdravstvenog sistema Srbije. Ovaj proces ima za cilj da eliminiše nepotrebnu administraciju i fizičko nošenje dokumentacije od lekara do poslodavca. Mnogi radnici se pitaju da li ove tehničke promene utiču na njihove zakonske privilegije. Digitalizacija bolovanja suštinski ne menja prava zaposlenih već isključivo transformiše način na koji se ta prava ostvaruju u praksi.
Zakon o radu i Zakon o zdravstvenom osiguranju i dalje su osnovni stubovi koji definišu odsustvo sa rada zbog bolesti. Dužina trajanja bolovanja i iznos naknade zarade ostaju nepromenjeni. Zaposleni i dalje ima pravo na odsustvo dok god lekar procenjuje da je to neophodno. Razlika je u tome što se podaci sada razmenjuju elektronskim putem između zdravstvenih ustanova i državnih fondova.
Jedna od glavnih prednosti novog sistema je brži protok informacija. Lekar otvara bolovanje u informacionom sistemu i podaci postaju vidljivi nadležnim organima gotovo trenutno. Poslodavci sada mogu pristupiti podacima putem portala e-Uprava. To znači da radnik više nije obavezan da lično donosi papirne potvrde u firmu. Time se smanjuje stres za osobu koja je u tom trenutku bolesna.
Iako je proces digitalizovan obaveza zaposlenog da obavesti poslodavca o sprečenosti za rad ostaje na snazi. Radnik mora javiti firmi da neće doći na posao čim nastupi bolest. Digitalni sistem ne oslobađa zaposlenog ove komunikacione odgovornosti. Redovni kanali komunikacije unutar kompanije ostaju neophodni za dobru organizaciju posla. Poslodavac mora znati kada može da očekuje povratak člana svog tima.
Privatnost podataka o zdravstvenom stanju ostaje strogo zaštićena zakonom. Poslodavac preko elektronskog sistema vidi samo podatak o tome da je bolovanje otvoreno i procenjeno trajanje. Detalji o dijagnozi ili medicinskim ispitivanjima nisu dostupni firmi. Ovaj nivo zaštite ličnih informacija je identičan onom koji je postojao kod papirnih doznaka. Digitalizacija čak može dodatno osigurati zaštitu osetljivih podataka.
Zaključno možemo reći da je digitalizacija bolovanja pre svega administrativna reforma. Ona olakšava život zaposlenima jer štedi vreme i energiju tokom oporavka. Zakonska zaštita radnika i njihova ekonomska sigurnost tokom bolesti ostaju netaknuti. Fokus države je na efikasnosti i smanjenju prostora za zloupotrebe. Zaposleni treba da prihvate ove promene kao alat za lakše ostvarivanje svojih već postojećih prava.
