Pregovori o trgovinskom dogovoru između Evropske unije i bloka Mercosur traju već decenijama. Iako su lideri nedavno pokušali da finalizuju detalje, otpor unutar same Evrope nikada nije bio snažniji. Fokus javnosti ostaje na ekonomskim posljedicama i ekološkim rizicima koje ovaj dokument nosi. Budućnost koju ima EU-Mercosur sporazum trenutno je neizvjesna i pod velikim znakom pitanja. Farmeri širom kontinenta smatraju da bi otvaranje tržišta uništilo domaću proizvodnju.
Otpor poljoprivrednika kao ključna prepreka
Evropski poljoprivrednici već mjesecima organizuju masovne proteste u Briselu i Parizu. Njihov osnovni strah je nelojalna konkurencija iz Brazila i Argentine. Tamošnji proizvođači ne moraju da poštuju stroge propise o pesticidima koji važe u Uniji. To im omogućava znatno niže troškove proizvodnje. Poljoprivredni sektor u Evropi upozorava da bi potpisivanje sporazuma dovelo do gašenja hiljada porodičnih gazdinstava.
Sindikati ističu da evropski standardi kvaliteta hrane ne smiju biti žrtvovani radi profita velikih korporacija. Oni zahtijevaju uvođenje takozvanih ogledalo klauzula. To bi značilo da svaki proizvod koji uđe u EU mora biti proizveden pod identičnim uslovima kao u Evropi. Bez takvih garancija, poljoprivredni sektor ostaje jedinstven u odluci da blokira svaku dalju ratifikaciju u nacionalnim parlamentima.
Ekološki standardi i zaštita Amazonije
Pored ekonomskih razloga, ekološki standardi predstavljaju drugu veliku tačku spoticanja. Aktivisti za zaštitu životne sredine ističu da bi povećana potražnja za govedinom iz Južne Amerike ubrzala krčenje šuma u Amazoniji. Oni traže garancije koje bi bile pravno obavezujuće i podložne sankcijama. Bez jasnih mehanizama kontrole, ekolozi smatraju da je sporazum u direktnoj suprotnosti sa ciljevima Zelenog plana.
Francuska i neke druge članice EU insistiraju na tome da se poštovanje Pariskog sporazuma o klimi postavi kao preduslov. To je izazvalo nezadovoljstvo u zemljama Mercosura koje ovakve zahtjeve vide kao neokolonijalizam. One smatraju da Evropa koristi ekologiju kao izgovor za protekcionizam. Ovaj duboki nesklad u viđenju održivog razvoja otežava postizanje bilo kakvog kompromisa koji bi bio prihvatljiv objema stranama.
Geopolitički kontekst i ekonomski interesi
Sa druge strane, pristalice sporazuma naglašavaju važnost diversifikacije lanaca snabdijevanja. U svijetu rastućih geopolitičkih tenzija, slobodna trgovina sa blokom koji obuhvata više od 260 miliona potrošača djeluje privlačno. Njemačka industrija posebno snažno lobira za finalizaciju dogovora. Oni vide ogromnu šansu za izvoz automobila i mašina na tržište koje je decenijama bilo zatvoreno visokim carinama.
Briselska administracija strahuje da će Kina popuniti prazan prostor ako EU ne potpiše ugovor. Peking je već postao glavni trgovinski partner mnogim južnoameričkim državama. Gubitak uticaja u ovom regionu mogao bi imati dugoročne strateške posljedice po Evropu. Ipak, politički pritisak kod kuće često nadmašuje spoljnopolitičke ambicije. Lideri su svjesni da nezadovoljstvo birača u ruralnim oblastima nosi visoku cijenu.
Konačna odluka o sudbini saradnje vjerovatno neće biti donijeta u skorije vrijeme. Neophodno je pronaći rješenje koje bi zadovoljilo stroge ekološke kriterijume i zaštitilo farmere od naglog pada cijena. Dok se ne definišu jasni zaštitni mehanizmi, ovaj trgovinski dogovor ostaće samo ambiciozan plan. Evropa mora odlučiti da li su joj važniji novi izvozni ugovori ili stabilnost sopstvenog poljoprivrednog sektora.
